Кафане у Лесковцу између два светска рата биле су саставни део живота Лесковчана. У кафане се ишло и за радост и за туговање, у њима су се завршавали разни послови, а ишло се и да се поседи, види и чује шта се догађа у граду, те да писмени напишу тужбе, жалбе и молбе неписменима. За време окупације, кафане су постале седиште агената, цинкароша, доушника, партизанских „повереника и обавештајаца".

Биле су распоређене од панађуришта, односно железничке станице до болнице и дуж прилазних путева из правца Власотинца, Лебана, Бојника, Вучја, Манојловца и Богојевца, којима су сељаци долазили на пијацу, али највећи број њих се налазио у главној улици. мини|Кафана Леке Слезенке

Неке од њих биле су:

Ракићева кафана Кафана "Морава" Јерменска кафана Шаторска кафана Кафана "Последњи грош" Кафана "Три девојке" Кафана Леке Слезенке Кафана "Пољаница" Кафана Душана Јацића (Дилкина кафана) Кафана Николе Ђорђевића

Кафана "Три шешира".

Ракићева кафана Ракићева кафана је настала 1929. године у близини насеља "Рупе" када је Горча Ракић купио сину Влади локал и отворио кафану. Тада је Влада отишао у Скопље на дошколавање и по повратку је почео са радом заједно са супругом Добринком. Кафана се простирала на осамдесет метара квадратних, имала је 15 столова, а лети и башту са још око десетак столова. У њу се могло ући из три правца: данашње Улице Саве Ковачевића, Улице Степе Степановића и из Текстилне улице. Служила се домаћа храна према менију и играле су се карташке игре. Оно што је ову кафану посебно издвајало био је сто за билијар. За партију се чекало и по сат времена. Национализована је и затворена 1944. године. На њеном месту данас је седиште месне заједнице "Дубочица".

Кафана "Морава" Кафану "Морава" држали су Филиповићи преко пута општине на месту где се данас налази стамбена зграда.

Јерменска кафана Ову кафану држао је Благоје Цакић Јерменац и такође се налазила близу општине.

Шаторска кафана Шаторска кафана налазила се на средини имања породице Цекић која је носила надимак Шаторци у Улици краљице Марије, данашњој Улици Пана Ђукића. Срушена је у бомбардовању Лесковца 1944. године.

Кафана "Последњи грош" Кафана "Последњи грош" налазила се на раскрсници улице Саве Ковачевића и Димитрија Туцовића у правцу фабрике Косте Стаменковића. Власник кафане био је Сотир Цекић-Лешњак.

Кафана "Три девојке" Ова кафана налазила се на месту данашње продавнице на Нишкој улици и у време Другог светског рата служила је као вид суднице. мини|Бифе "Закасотина"

Бифе "Закасотина" Познат је био и бифе "Закасотина" на углу Поп Мићине и Нишке улице, у коме је Никола Стојановић Терзипетков држао два-три стола и два стола за билијар.

Референце

Категорија:Кафане у Лесковцу