Приватно право је део правног система који уређује односе између појединаца. По уобичајеном и донекле упрошћеном схватању, приватно право се бави регулисањем приватноправних односа који настају између појединаца и привредних друштава. Разликује се од јавног права које регулише односе између државе с једне стране и физичких и правних лица с друге стране, укључујући регулаторне прописе, кривично право и друге законе који утичу на јавни поредак.
Концепт Улпијан, један од пет најважнијих римских правника, који је разликовао ius publicum и ius privatum, зачетник је поделе права на јавно и приватно. Континентални правници и филозофи настојали су да сваку грану права уклопе у ову дихотомију. Улпијан је писао: Јавно право је оно које се односи на положај Римске државе, а приватно оно које се односи на интересе појединца: неки интереси су дакле јавни, а неки приватни.
Монтескје је, касније, значајно проширио ову дихотомију у свом главном делу „О духу закона“ (De l'Esprit des Lois) из 1748. године. Он је раздвојио право на три гране: Међународно (право нација), Јавно право (политичко право) и Приватно (грађанско) право.
Приватно право представља однос координисаних, правно једнаких субјеката, а јавно право однос између надређеног и подређеног субјекта - нпр. однос државе и грађанина.
Области приватног права Грађанско право Статусно право Стварно право Породично право Наследно право Облигационо право Право интелектуалне својине Трговачко право Компанијско право Саобраћајно право Радно право Међународно приватно право
Референце
Категорија:Приватно право Категорија:Право по теми