Авидја (санскрит: अविद्य avidyā - незнање) или авиђђа (пали: avijjā) је појам индијске филозофије који означава незнање, заблуду.
То је темељни појам сваке индијске филозофије, али у сваком поједином случају има посебно значење.Rada Iveković, Rana budistička misao (str. 131-152), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1977. Има широку примену у разним системима индијске филозофије, хиндуизму и у будизму.
У разним школама индијске филозофије се сматра да из света привида не избављају дела, већ сазнање, те је незнање главна препрека избављењу (мокша).
Етимологија
Поред санскритског појма авидја (неувид, невид), за незнање се такође користи и реч ађнана (ajnana), супротност од ђнана, што дословно значи незнање.ajnana | Indian philosophy | Britannica.com
Незнање у индијској филозофији
Незнање се у индијској филозофији односи првенствено на илузију одвојености. Концепција упанишада, коју је оживела веданта, стављала је морал испод ослобађајућег сазнања: поседовање истине је изнад добра и зла. Нагласак није био на греху, већ на незнању, ајнана. Незнање је, по речима Абхинавагупте, двојако: урођено, јер сама наша индивидуалност помрачује врховну интелигенцију, и ментално, појачано нашим посебним, људским заблудама.Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije (str. 378-392), NOLIT, Beograd, 1982.
У веданти се незнањем назива неувиђање јединства себе и универзалног бића (атман = брахман). Авидја је заправо доживљај привидног света који нам илузија о парцијалности бића намеће уместо истине о свеобухватном бићу.
Увиђајући ирационалну природу незнања, индијска филозофија тражи одговарајућа средства остварења истине ради „ослобођења“ (мокша). Незнању се супротставља право знање на потпуно другом нивоу, те на место нижег знања застртог привидом (маја) омогућује више знање које доноси спас. Окончање незнања је по правилу могуће једино помоћу знања у вишем смислуAvidya, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984..
Незнање у будизму
Незнање се у будизму сматра извором свега рђавог, што као застором прекрива виђење, спречавајући човека да распозна истинску природу ствари.Њанатилока, Будистички речник (одредница: avijja), Пешић и синови, Београд, 1996.
Буда је учио да незнање стоји у основи свих рђавих дела и свеукупне патње, и због тога је прва карика у ланцу условног настајања. Жудња и мржња се налазе укорењени у незнању и везани су за незнање које је најпостојаније од ова три корена зла. Иначе, незнање је човеку прирођено и зато је тако тешко решити га се и — пре свега — уопште га уочити.
Незнање се састоји у придавању сопствености и битности пролазним појавама. Када се оно превазиђе спознајним увидом, нађемо се пред голом чињеницом непостојаности и безличности појавности. За суштину те појавности се каже да је ништа, празно (шуњата).
Референце
Види још Знање Гносис Прађна
Категорија:Филозофска терминологија Категорија:Индијска филозофија Категорија:Санскритски изрази Категорија:Епистемологија Категорија:Спознаја