мини|десно|200п|Општине Црне Горе 2022. године Списак јединица локалне самоуправе у Црној Гори:
Списак општина
Главни град Подгорица Пријестоница Цетиње Општина Андријевица Општина Бар Општина Беране Општина Бијело Поље Општина Будва Општина Гусиње Општина Даниловград Општина Жабљак Општина Зета Општина Колашин Општина Котор Општина Мојковац Општина Никшић Општина Петњица Општина Плав Општина Плужине Општина Пљевља Општина Рожаје Општина Тиват Општина Тузи Општина Улцињ Општина Херцег Нови Општина Шавник
Хронологија
мини|десно|150п|Општине и срезови у Црној Гори 1952–1955. године Године 1945. Црна Гора је законом територијално подјељена на 3 града: Никшић, Подгорицу и Цетиње (имали су статус Среских народних одбора), 17 срезова и 294 мјесна народна одбора и мјесна градска народна одбора који су били у саставу срезова. Већ 1946. године смањен је број срезова на 14, а број мјесних народних одбора и мјесних градских народних одбора на 180.
Године 1947. статус града су добила и Пљевља (и има их укупно 4), број срезова је смањен на 13, а број мјесних народних одбора, мјесних народних одбора варошица и мјесних народних одбора вароши (у саставу срезова) на 145. мини|десно|150п|Општине и срезови у Црној Гори 1955–1957. године
Наредне 1948. укида се 7 мјесних народних одбора и формира 2 нова.
Током 1949. године смањује се број мјесних народних одбора за још 3, а Бар, Бијело Поље, Даниловград, Иванград, Колашин, Котор, Улцињ и Херцегнови постају Градови у саставу срезова.
Током 1951. године сви градови улазе у састав срезова осим Титограда који је ван среза као Народни одбор града Титограда, такође се укида један мјесни народни одбор. мини|десно|150п|Општине у Црној Гори 1957–1960. године
1952. године доношењем Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на срезове, градове и општине формира се 10 срезова и Град Титоград (у рангу среза), 84 општине од којих су 9 биле градске општине.
1955. године доношењем Закона о подручју срезова и општина у Народној Републици Црној Гори образује се 5 срезова са 36 општина које су биле у њиховом саставу.
Године 1957. број општина се смањује на 28, а крајем исте године је донијет закон о укидању срезова од 1. јануара 1958. године.
1960. године доношењем Закона о подјели Народнеој Републике Црне Горе на општине број општина је смањен на 20 и оваква територијална организација ће остати непромјењена наредних 30 година.
1990. године је поново формирана општина Андријевица (Сл. Лист СРЦГ 45/1990), а промјена је званично заживјела 1. јула 1991. године.
2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.
2013. године је формирана општина Петњица.
2014. године је формирана општина Гусиње.
2018. године је формирана општина Тузи.
2022. године је формирана општина Зета.
Статистика (2023) # Грб Општина Сједиште Површина Становништво Густина Етничка већина Језичка већина Вјерска већина км² # укупно # по км² # 1 center|60px Општина Андријевица Андријевица 283 3,910 14 Срби (67,25%) српски (75,55%) православље 2 center|60px Општина Бар Бар 598 45,812 77 Црногорци (42,26%) црногорски (40,25%) православље 3 center|60px Општина Беране Беране 544 24,645 45 Срби (59,82%) српски (69,15%) православље 4 center|60px Општина Бијело Поље Бијело Поље 924 38,662 42 Срби (43,13%) српски (48,15%) православље 5 center|60px Општина Будва Будва 122 27,445 225 Срби (35,79%) српски (43,73%) православље 6 center|60px Пријестоница Цетиње Цетиње 899 14,494 16 Црногорци (91,07%) црногорски (85,77%) православље 7 center|60px Општина Даниловград Даниловград 501 18,617 37 Црногорци (57,31%) српски (50,64%) православље8 center|60px Општина Гусиње Гусиње 157 3,933 25 Бошњаци (57,13%) бошњачки (50,77%) ислам 9 center|60px Општина Херцег Нови Херцег Нови 235 30,824 131 Срби (48,34%) српски (57,25%) православље 10 center|60px Општина Колашин Колашин 897 6,700 7 Црногорци (52,07%) српски (58,25%) православље 11 center|60px Општина Котор Котор 335 22,746 68 Црногорци (46,43%) српски (43,63%) православље 12 center|60px Општина Мојковац Мојковац 367 6,728 18 Црногорци (54,01%) српски (57,08%) православље 13 center|60px Општина Никшић Никшић 2,065 65,705 32 Црногорци (59,46%) српски (49,48%) православље14 center|60px Општина Петњица Петњица 173 4,957 29 Бошњаци (83,96%) босански (62,09%) ислам 15 center|60pxОпштина ПлавПлав 328 9,050 28 Бошњаци (65,64%) босански (60,53%) ислам 16 center|60pxОпштина ПлужинеПлужине 854 2,177 3 Срби (74,46%) српски (84,47%) православље 17 center|60pxОпштина ПљевљаПљевља 1,346 24,134 18 Срби (66,41%) српски (72,92%) православље 18 center|60pxГлавни град ПодгорицаПодгорица 1,441 179,505 125 Црногорци (54,54%) српски (44,81%) православље 19 center|60pxОпштина РожајеРожаје 432 23,184 54 Бошњаци (84,66%) босански (74,05%) ислам 20 center|60pxОпштина ШавникШавник 553 1,569 3 Црногорци (53,82%) српски (54,88%) православље 21 center|60pxОпштина ТиватТиват 46 16,338 355 Срби (34,47%) српски (39,15%) православље22 center|60px Општина Тузи Тузи 236 12,979 55 Албанци (62,55%) албански (60,25%) ислам 23 center|60pxОпштина УлцињУлцињ 255 20,507 80 Албанци (73,53%) албански (74,28%) ислам24 center|60px Општина Зета Голубовци 153 16,071 105 Црногорци (49,81%) српски (63,79%) православље 25 center|60px Општина Жабљак Жабљак 445 3,569 9 Црногорци (50,43%) српски (61,00%) православље
Карта Карта општина Црне Горе 2025. године.
Будућност Такође, постоје приједлози за формирање општина: Сутоморе, Петровац на Мору и Грбаљ.
Референце