Невенка Ђорђевић Томашевић (Велики Семиклуш, 20. мај 1899. — Загреб, 4. јул 1975.) била је српска сликарка и керамичарка која је живела и радила у Хрватској.
Биографија Невенка Ђорђевић Томашевић је у родном граду завршила четири разреда гимназије. Дошла је 1915. у Загреб, где је похађала приватну сликарску школу Љубе Бабића. Од 1916. студирала је у Вишој школи за умјетност и обрт. Усавршавала се 1920–22. у Берлину где је сликала серију реалистичких портрета. 1925. сарађује са Љубом Бабићем у опремању Културно-историјске изложбе града Загреба. У то време почела је да се бави керамиком. Припадала је групи загребачких сликара окупљених око вајара и керамичара Хинка Јуна.
Од почетка 1930-их проводила је лета у Далмацији (најчешће на Брачу и Корчули, у Трогиру и Шибенику), где ју је привлачио рибарски миље – људи уз море, мреже и бродове. Студијски је боравила у Паризу и Италији (1937). Током Другог светског рата није излагала али је сликала портрете и мртве природе. Након 1946. живела је и радила у Загребу и Далмацији. У том раздобљу насликала је неколико пејзажа са загребачким мотивима (Ксавер, 1952; Вртуљак, 1953), а у јадранским амбијентима сликала је детаље урбаних пејзажа – делове улица и тргова, портале и прочеља (Стара црква, 1954; Под балконом).
Самосталне изложбе
Изложба керамике, Група Дјело, Уметнички павиљон, Загреб, 1927; Салон Улрих, Загреб, 1936; Изложба са Катом Дујшин-Рибар и Мартом Ерлих-Томпа, Загреб, 1971.
Групне изложбе
Изложбе групе независних хрватских уметника у Осијеку и Загребу, 1939; Сликарство и вајарство народа Југославије XIX и XX века (Београд, Загреб, Љубљана, Москва, Лењинград, Праг, Братислава, Варшава, Краков, 1946); Изложба Седморице (са Љубом Бабићем, Б. Булићем, И. Дулчићем, З. Мушичем, Г. Ступицом и Е. Томашевићем; Загреб, 1954); Међународна изложба сликарки (Болцано 1954, награђена за своју слику Стара црква); Шездесет слика југословенског модерног сликарства (Марсељ, Бордо, Нант, Мец, Штутгарт, Цирих, 1955); Модерна хрватска керамика (Беч, 1956); Савремена хрватска уметност – послератни период (Београд, Сарајево, Дубровник, Љубљана, Загреб, 1968); Три теме из савремене хрватске ликовне уметности (Дубровник, Цетиње, Загреб, 1973).
Уметнички стил Невенка Ђорђевић Томашевић је сликала у фронталној и уравнотеженој композицији, са колоритом који је дискретан и прозрачан.
М. Пеић је писао да је претпаришким сликама, изложеним у Загребу 1936, Невенка увела у модерно хрватско сликарство нешто слично ономе што је Ван Донген увео у француско – "шарм визуалног сензуализма и елегантну лакоћу сликања", те да је "фрапантном сигурношћу у трену уочавала, откривала у чему је оригиналност ликовне конструкције неког мотива или ликовне замисли".
После Другог светског рата Невенка се фокусирала на мотиве једрењака, слике је градила сажетим облицима и слојевитом монохромијом (Брацера, 1954). Од 1950-их о све више напушта "описност" слике, већ сажима облике и истиче симболику детаља. Притом је њен намаз постао сиров, недовршен или грубо пиктуралан, а колорит шкрт и (поготово након 1955) загасит, сведен 1960-их само на сиву и црну боју.
Вредан је допринос дала портретном сликарству. Остварила је 20-ак антологијских портрета, показавши оригиналност у једноставном и слободном сликарском тумачењу женског модела. Истичу се њена уља на платну Аутопортрет из 1954 (Дубровник, Умјетничка галерија) и Портрет Стеле Скопал (1966/67).
Види још
Списак српских сликара
Референце
Литература
S. Rac: Izložba »Djela«. Vijenac, 5(1927) VII/10–11, str. 279–280. S. Batušić: Likovni život. X. izložba hrvatskih umjetnika, dvije slikarice. Hrvatski dnevnik, 1(1936) 24. XII, str. 38. V. Han (V. M.): Likovna kronika. Izložba S. Tomerlina – V. Pajalića – M. Uzorinca – braće Čaće – Nevenke Đorđević i Marte Ehrlich. Obzor, 76(1936) 23. XI, str. 1. M. Baričević: Izložba sedmorice. Marginalije uz izložbu u Muzeju za umjetnost i obrt. Vjesnik, 15(1954) 14. XI, str. 5. S. Batušić: Babić i šestoro. Učitelj i učenici. Čovjek i prostor, 1(1954) 19, str. 7. T. Maroević: Razgovor stvari – kratki zapis za Nevenku Đorđević. Hrvatski tjednik, 1(1971) 23. IV, str. 18. I. Zidić: Granica i obostrano ili – reduciranje predmetnih oznaka i determiniranje pojavnog ishodišta (u katalogu izložbe: Tri teme iz suvremene hrvatske umjetnosti. Zagreb 1973, 81–84). M. Peić: Tko je Nevenka Đorđević? Vjesnik, 36(1975) 20–21. VII, str. 8. Z. Tonković: Nevenka Đorđević (u katalogu izložbe: Autoportret u novijem hrvatskom slikarstvu. Osijek 1977, 20). Z. Tonković: Nevenka Đorđević (u katalogu izložbe: Mrtva priroda u novijem hrvatskom slikarstvu. Osijek 1979, 21–22). Z. Tonković: Nevenka Đorđević (u katalogu: Galerija Bol. Bol 1981, 79). Z. Tonković: Nevenka Đorđević (u katalogu izložbe: Lik – figura u novijem hrvatskom slikarstvu. Osijek 1981, 24). M. Baričević: Povijest moderne keramike u Hrvatskoj. Zagreb 1986. G. Gamulin: Hrvatsko slikarstvo XX. stoljeća, 2. Zagreb 1988. T. Maroević: Nevenka Đorđević (1899–1975). Kontura, 1992, 4, str. 28–29.
Категорија:Рођени 1899. Категорија:Умрли 1975. Категорија:Срби у Румунији Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Српски сликари