мини|усправно|десно|Реис-ул-улема еф. Хусеин Кавазовић, маја 2017. године.

Реис-ул-улема ( од ) титула је поглавара и врховног муфтије Исламске заједнице у Босни и Херцеговини (ИЗБиХ). У одсуству и спријечености мијења га замјеник.

Исламска заједница Мађарске у више наврата је позвала реис-ул-улему да постане поглавар муслимана у Мађарској. Исламска заједница у Црној Гори је мешихат (покрајинско старјешинство) на челу са реисом и иако није у јединству са ИЗБиХ, која има звање ријасета (врховно старјешинство), ИЗЦГ признаје реис-ул-улему као највише ауторитета муслимана на Балкану.

Тренутни реис-ул-улема је ефендија Хусеин Кавазовић.

Историја мини|лево|Управна зграда Ријасета у Сарајеву, у којој се налази и сједиште реис-ул-улеме.

Звање реис-ул-улеме јавља се први пут 1881. у молби муслиманских првака аустроугарским властима којом траже да имају свог поглавара који ће руководити вјерским пословима. Годину дана касније, Аустроугарска је удовољила овој молби и образован је меџлис-и улема (савјет улеме), сачињен од четири улеме (учењака) и реис-ул-улеме као предсједника. Тим чином успостављено је духовно вођство муслимана у БиХ одвојене од Истанбула (мешихат).

Друга могућност служби реис-ул-улеме могао је бити велики муфтија или главни муфтија, назив за вјерског вођу код осталих муслиманских заједница на Балкану. Као свих ових заједница након протјеривања Османског царства с Балкана успостављају се вјерске организације на челу са муфтијом. У већини балканских земаља са муслиманским мањинама (Бугарска, Грчка, Румунија и Србија) након балканских ратова, уговорима о миру било је предвиђено оснивање вјерских администрација муслимана на челу са великим или главним муфтијама.

Једнообразност ових рјешења је посљедица уговора између Османског царства и балканских држава, па су праћени истовјетни институционални обрасци. Међутим, муслимани у БиХ су под притиском аустроугарских власти изградили посебан систем вјерске администрације и због тога су била могућа рјешења која немају паралелу међу осталим муслиманским заједницама на Балкану.

Легитимитет До Аустроугарског освајања Босне 1878. највиши вјерски великодостојници били су муфтије, које су у османској јерархији улеме имали ранг покрајинских муфтија. Постављао их је шејх-ул-ислам, који је издавао меншуру, посебан документ о именовању. ИЗБиХ је инсистирала да реис-ул-улема добије писмо о именовању од шејх-ул-ислама све до 1924, када је функција шејха .

Аустроугарска, као нова сила која је влада Босном, била је заинтересована за питање избора реис-ул-улеме. Аутономни штатут из 1909. донио је рјешење које је одржавало извјесну подјелу на избор реис-ул-улеме између Муслимана, Аустроугарске и шејх-ул-ислама. Према штатуту, изборно тијело је предлагало три кандидата за упражњено мјесто реис-ул-улеме, од којих је аустроугарски монарх бирао једног и именовао га на ту дужност. Након тога, изборна курија се обраћала молбом шејх-ул-исламу да именованом реис-ул-улеми изда меншуру. Молба је упућивана дипломатским путем. Иста или слична процедура предвиђена је касније и за поглаваре муслиманских заједница у осталим балканским државама послије балканских ратова.

Проблеми су настали по укидању калифата у Турској 1924. године. Исламска заједница у Краљевини Југославији 1930. проналази ново рјешење за извор легалитета реис-ул-улеме. Устав ИЗ у Краљевини Југославији од 9. јула 1930. прописао је да посебно тијело сачињено од националних муслиманских великодостојника изда писмо о именовању новоизабраног реис-ул-улеме „све док се не успостави правоваљани калифат”, који до данас није успостављен.

Пракса издавања писма потврде поглавару Исламске заједнице у БиХ након укидања калифата јединствена је међу балканским муслиманима. Друге заједнице муслимана, и када су имале општеприхваћене вјерске вође, нису настајале да им осигурају шеријатску легитимацију.

Избор мини|десно|Реис-ул-улема еф. Мустафа Церић и папа римски Јован Павле II, Сарајево 1997. године.

Када је у питању избор реис-ул-улеме, по Уставу ИЗБиХ из 2014, кандидати морају посједовати средње и високо исламско образовање, у ИЗ морају обављати дужности најмање петнаест година и морају стећи општи угледи повјерење вјерника ИЗ. Кандидат не може бити млађи од четрдесет година. Изборно тијело броји 350—400 чланова, а чине га чланови Сабора, Ријасета, главни имами, муфтије, руководиоци свих установа ИЗБиХ. Бира се тајним гласањем, а након избора реис-ул-улеме Сабора именује Одбор за предају меншуре реис-ул-улеми. Приликом преузимања меншуре, реис-ул-улема полаже заклетву у Гази Хусрев-беговој џамији у Сарајеву и тим чином службеном ступа на дужност.

Списак Бр. Име Почетак Крај Напомена 1. еф. Мустафа Хилми Хаџиомеровић(1816—1895) 1882. 1893. 2. еф. Мехмед Теуфик Азабагић(1838—1918) 1893. 1909. − еф. Ахмед Муниб Коркут 1909. 1910. замјеник реис-ул-улеме 3. хфз. еф. Сулејман Шарац(1850—1927) 1910. 1912. − хфз. еф. Мехмед Теуфик Окић(1870—1932) 1912. 1914. замјеник реис-ул-улеме 4. еф. Мехмед Џемалуддин Чаушевић(1870—1938) 1914. 1930. 5. хфз. еф. Ибрахим Маглајлић(1861—1936) 1930. 1936. − еф. Салих Сафвет Башић(1886—1948) 1936. 1938. замјеник реис-ул-улеме 6. еф. Фехим Спахо(1877—1942) 1938. 1942. − еф. Салих Сафвет Башић(1886—1948) 1942. 1947. замјеник реис-ул-улеме 7. еф. Ибрахим Фејић(1879—1962) 1947. 1957. 8. еф. Сулејман Кемура(1908—1975) 1957. 1975. 9. еф. Наим Хаџиабдић(1918—1987) 1975. 1987. − еф. Ферхат Шета 1987. 1987. замјеник реис-ул-улеме 10. хфз. еф. Хусеин Мујић(1918—?) 1987. 1989. 11. еф. Јакуб Селимовски(1946—2013) 1991. 1993. замјеник реис-ул-улеме (1989—1991) реис-ул-улема (1991—1993) 12. еф. Мустафа Церић(р. 1952) 1993. 2012. замјеник реис-ул-улеме (1993—1998) реис-ул-улема (1998—2012) 13. еф. Хусеин Кавазовић(р. 1964) 2012. Тренутно

Референце