Иванка Живковић (Београд, 22. септембар 1936 — Београд, 11. август 2022) била је српска сликарка и педагог која се највише бавила рестаурацијом, конзервацијом и копирањем фресака.
Биографија Иванка Живковић је 1960. дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду, где је и магистрирала 1962. у класи професора Недељка Гвозденовића. Потом је магистрирала на Краљевском институту за уметничко наслеђе () у Белгији 1966. године. Студијска путовања имала је у Италији, Француској и Египту.
Радила је као професорка на Факултету ликовних уметности у Београду од 1974. до 2002. године, где је два пута била продекан и в. д. декана. Предавала је и на Академији лепих уметности (1996–2004).
Од 1969. до 1985. копирала је низ композиција за Галерију фресака у Београду. Била је члан Друштва конзерватора Србије и УЛУС-а, на чијим је изложбама редовно излагала. Бавила се још и цртаним филмом и сценографијом.
Самосталне изложбе
Београд (1962, 1965), Брисел (1966), Галерија Дома Омладине, Београд (1989), Салон 77, Ниш (2011), Библиотека града Београда (2015), Галерија Хаос, Београд (2018), Ретроспективна/постхумна изложба, Београд (2023).
Групне изложбе
Октобарски салон, Београд (1962, 1962, 1964, 1965), Бијенале акварела, Рим (1964, 1965, 1967), Тренто (1967), Бијенале младих, Ријека, Амстердам, Милано, Атина, Мексико, Крит, Велика Плана, Сомбор, Врбас, Чачак, Ниш, Пирот.
Награде
1964. на 4. Ликовној јесени у Сомбору; 1978. у Салсомађоре Терме (Италија) додељена јој је златна медаља; 1983. у Ровињу плакета Гризија и Велика плакета са повељом Универзитета уметности у Београду; 1986. награда Завичајног музеја Ровиња 1987. Спомен-плакета Факултета ликовних уметности.
Уметничко дело Иванка Живковић је конзервацијом средњовековног живописа почела да се бави почетком шездесетих година двадесетог века. Руководила је радом екипа које су штитиле фреске у многим манастирима и црквама, као што су: Борач, Јошаница, Столив, Котор, Режевићи, Горњак, Сисојевац, Рамаћа, Словац, Копорин, Пустиња, Крњево, као и Лучка капетанија у Сочију, а учествовала је са екипама и у Белој цркви каранској, Милешеви, Светом Петру у Расу, Сопоћанима, Пећкој патријаршији, капели Лудбрег у Вараждинским Топлицама, Павинској цркви у Лепоглави, Пиви и Савини.
На прелазу два миленијума Живковићева се окреће пејзажном сликарству, у коме постиже специфичан лични стил. Боравећи у природи, тумачи је на платну бојама своје маште. Међу радовима на папиру најзаступљенији су цртежи и пастели, а окушала се и у акварелу. Њен цртачки опус се може пратити од касних 1950-их до раних 2000-их, а њен рад са пастелом од 1980-их до средине 2000-их. Оријентисана ка чистоћи израза, која је ефектнија што је једноставнија, од почетка се фокусирала на класични извођачки поступак и технику (мастило, перо и угаљ). Њени цртежи су енергични и експресивни, одражавајући префињен уметнички стил и осетљиво осећање линије као основног иконографског алата.
Алекса Челебоновић је у Иванкином сликарству препознао интелектуалне конструкције, јер је тумачила оно што није физички видљиво, а Љиљана Ћинкул афирмацију радости стварања кроз динамичне пулсације реализоване најбољим материјалом, као што је ручно прављен суви пастел од скупоцених пигмената. Поводом њене најрепрезентативније изложбе у Галерији Хаос 2018. године, када је приказала свој шездесетогодишњи рад на цртежу „интимним записима на папиру, говору душе”, по речима Борке Божовић. Мишко Павловић је у предговору каталога написао да се "уметница не обазире на хировитости и помодности времена и да њени радови подсећају на драгоцене музејске експонате у најбољем смислу те речи, на један помало ишчезли приступ стваралаштву – искрен као исповест, потпун као утеха".
Види још Списак српских сликара
Референце
Категорија:Рођени 1936. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Уметници из Београда Категорија:Српски сликари Категорија:Српски педагози Категорија:Српски конзерватори Категорија:Студенти Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије Категорија:Носиоци националне пензије Републике Србије Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду