Михаил Мило Павловић (Цетиње, 1. јуни 1934 — Цетиње, 27. децембар 2014) био је сликар и педагог из Црне Горе.
Биографија Михаил Мило Павловић је завршио Педагошки факултет у Ријеци на Одсјеку за ликовну умјетност и ликовно образовање. Као стипендиста Фонда Моша Пијаде боравио је у у Паризу и на Уметничкој академији Рјепин у Лењинграду (1970).
Имао је преко 50 самосталних изложби. Учествовао је на 372 изложбе по Југославији и свету.
Награде
Награда за сликарство СПК НРЦГ (1955, 1956); Награда на изложби Европско сликарство, Лисон, Милано (1965); Награда Југословенског ликовног салона 13. новембар, Цетиње (1968); Награда на изложби НОБ у делима југословенских уметника, Београд (1971); Награда на XI међународној колонијалној изложби, Струмица (1968); Награда града Цетиња (1975); награда на VI Југословенском бијеналу акварела (1979); Награда за акварел, Међународни уметнички догађај Земља и људи, Краснодар, СССР (1991); Награда на Међународној изложби акварела, Њујорк, САД (1991); Награда за акварел, Међународни фестивал уметности, Сечуан, Кина (1991); Награда на изложби Акварел 20. века, Музеј модерне уметности, Њујорк (1992); Награда за поставку Врата пакла, Почитељ, Босна и Херцеговина (2000); Награда Акварел Канаде, Отава (2001); Награда Октоих (1978).
Уметничко дело Павловић је сликао црногорске пејзаже у пастелу и акварелу, свеже и експресивне у боји, уопштене до апстрактности (Моја Анамарија подели небо лепотом, 1983). Префињеним тоналним односима плаве, љубичасте, ружичасте, наранџасте, црвене..., и светлости која се рађа из истог извора, Павловић ствара суптилне хармоније и топло интонирану сањиву атмосферу. У неким пејзажима се губе реалистичне форме, али се задржавају унутрашњи знаци асоцијативног процеса. У својим уљеним сликама, насталим крајем шездесетих, приступа апстракцији и експериментише са пастозним, неформалним слојевима боје (Мисли о мору, 1968; Микрокосмос, 1968).
По речима Младена Ломпара, Павловић је сликајући црногорске пејзаже, користио симбиозу техника сликања уља на платну и акварела:"Црногорски пејзажи, захваљујући оваквом начину сликања, изгледају имагинарно. Пејзаж је транспонован у меку рефлексију и нежност. И овде је најбољи тако што полихромију и апстрактне детаље, чак и урбане целине, своди на носеће или препознатљиве елементе".
Види још Списак српских сликара
Референце
Категорија:Умрли 2014. Категорија:Уметници са Цетиња Категорија:Српски сликари Категорија:Црногорски сликари Категорија:Српски педагози Категорија:Срби у Црној Гори