Вања Кавурић (Београд, 9. октобар 1945 — Загреб, 23. октобар 1977) била је српска сликарка која је радила као ликовна педагошкиња у Загребу.
Биографија Вања Кавурић била је ћерка архитекте Ђуке Кавурића и Ируде Борковић, докторке економије.
Вања је завршила класичну гимназију у Београду 1963. Студирала је на Академији примењених уметности у Београду од 1963. до 1965. у класи професора Стојана Ћелића. Дипломирала је 1967. на Академији ликовних уметности у Загребу у класи професора Отона Постружника. Била је сарадница мајсторске радионице Крсте Хегедушића од 1969. до 1973. Поред сликарства, радила је керамику и објављивала песме у београдском часопису Кадима (1973).
Уметничко дело Вања Кавурић је припадала покрету Нове фигурације. У својим сликама (Ти, Почетак игре, Обала III, све настале између 1971–1973) и цртежима (циклус Унутра и напољу, око 1970), градила је оригиналан иконографски израз сликајући деперсонализоване женске актове, лутке и маске у великим форматима, скулптуралне форме и наглашавајући еротику у односу на предмете свакодневног живота, што ју је приближило поп арту.
У сликама је показивала опседнутост свакодневним предметима и еротским асоцијацијама (Шољица кафе, 1974).
Самосталне изложбе Загреб (1970, 1973), Београд (1972), Винковци (1973).
Постхумне изложбе
Београд (1983), Загреб (1990, 1998).
Групне изложбе Салон младих (Загреб 1970–74), Бијенал младих (Ријека 1971, 1973), Загребачки салон (1971–73), Изложба цртежа у Загребу (1971).
Види још Списак српских сликара
Референце
Категорија:Рођени 1945. Категорија:Умрли 1977. Категорија:Уметници из Београда Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Српски педагози Категорија:Српски сликари Категорија:Студенти Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду