Рђаст равнокрилни жижак припада секундарним штеточинама ускладиштених производа. Врсте из истог рода, укључујући и Cryptolestes ferrugineus, често се налазе у нашим складиштима у знатном броју. Ове врсте спадају међу најраспрострањеније штеточине складишта, јер се могу наћи готово широм света. Међутим, највећи ареал распрострањености имају врсте C. ferrugineus и C. pusillus, уз извесне разлике у њиховом значају. Иако су обе врсте првенствено штеточине житарица у складиштима, C. ferrugineus представља и озбиљнију претњу јер напада и семе уљарица. Налазе се у складиштима, млиновима и фабрикама сточне хране.

Опис врсте Тела имага су црвенкасто-смеђе боје, дужине од 1 до 2 мм, благо спљоштено, са дугим и чланковитим антенама које су дуже од половине тела, а код појединих врста, посебно код мужјака, могу бити и значајно дужe. Ове инсекте одликује добра способност летења. Разликовање између врста је сложено и углавном се заснива на облику вратног штита (pronotuma), дужини антенa и грађи полних органа, која је једна од најбитнијих карактеристика. Код врсте C. ferrugineus вратни штит је сужен ка глави и на целом телу има фину тачкасту структуру, са једном попречном и две уздужне бразде.

Ларве ове и сродних врста су у почетку беличасте боје, која касније прелази у жућкасто-белу. Поседују три пара краћих ногу, а на аналном сегменту тела имају два трнаста израштаја. Одрасла ларва достиже дужину од око 3,5 мм. Крајем развоја, након четвртог пресвлачења, ларва лучи желатинозну материју којом ствара кокон у коме се налазе честице хране.

Животни циклус врсте Врста C. ferrugineus током свог развоја пролази кроз више различитих фаза, почевши од јајета, затим прелази у ларвену форму, потом у стадијум лутке, да би на крају достигао зрелу, одраслу форму. Оваква трансформација је карактеристична за инсекте који имају потпуну метаморфозу. Читаво развиће се у просеку завршава за 1 до 3 месеца, а код нас имају 3-4 генерације годишње.

Јаје: Женка одлаже јаја у пукотине између зрна, испод семенске опне или у остатке хране, користећи овипозитор. Полаже 200–500 јаја, беле и полупрозирне боје.

Ларва: Тек испиљене ларве се хране остацима зрна, брашном. На температури од 25°C-30°C, релативне влажности ваздуха 75%, као и влажности супстрата од 13%, цео развој траје око месец дана.

Лутка: Лутка је у почетку бела, а касније добија светлoбеж боју и делимично троугласт изглед. Развој лутке траје од три до шест дана при температури од 32°C и релативној влажности од 75%.

Одрасли: Имага ове врсте живе и до годину дана. Након изласка из лутке првобитно имају светлoбеж боју, али у року од једног до два дана добијају рђасто-смеђу нијансу која је карактеристична за ову врсту. Њихова дужина се креће од 1,70 mm до 2,34 mm, док су антене дугачке између 0,70 mm и 1,14 mm.

Штетност врсте Ова врста је једна од најчешћих секундарних штеточина у нашим складиштима, одмах после жижака (Sitophilus sp.), и напада различите зрнасте производе и житарице. Штету изазива бушењем, храњењем и контаминацијом мртвим деловима тела, што постаје значајно при високој бројности. Иако се сматра да не оштећује здрава и сува зрна, у условима повећане влажности може нанети штету и таквом супстрату. Осим у складиштима, одрасле јединке се могу наћи и у природи, испод коре стабала.

Мере сузбијања Врста C. ferrugineus може се ефикасно сузбијати применом паразитских оса, посебно врсте Cephalonomia waterstoni, која се издваја као један од најефикаснијих биолошких агенаса. Женке ове осе паралишу ларве инсекта, хране се њима и на њих полажу јаја, чиме онемогућавају даљи развој домаћина. C. waterstoni је изразито специфична за овог домаћина, способна да прати хемијске сигнале унутар зрна и има краћи животни циклус у односу на домаћина. Такође, комбиновање ових оса са инсектицидима показало се као веома делотворно у смањењу популације C. ferrugineus.

Ова врста се може  контролисати и помоћу одређених врста гриња, као што су Acarophenax lacunatus и Cheyletus eruditus, које су препознате као потенцијални биолошки агенси. Посебно је A. lacunatus показала ефективност јер се храни јајима ове врсте, што доводи до смањења броја ларви и успоравања раста популације.

Референце

Категорија:Laemophloeidae