Milica Đorđević (Beograd, 1984) je višestruko nagrađivana i međunarodno prepoznata srpska kompozitorka savremene klasične muzike. Dela Milice Đorđević nastaju u okruženju najsavremenijih kreativnih postupaka i sama doprinose tom trendu najnovijeg muzičkog iskaza i najsvežijih ideja.
Biografija Milica Đorđević je diplomirala kopoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Isidore Žebeljan dok je na Katedri za medijske predmete istog fakulteta završila snimanje muzike i tonsku režiju u klasi Đorđa Petrovića. Na FMU je pohađala i kurseve elekronske kompozicije kod Zorana Erića i Borisa Despota. Na Conservatoire National de Region de Strasbourg je pohađala specijalističke studije od 20070-2009 godine u klasi Ivana Fedelea a potom je od 2009-2010 godine u Centru za istraživanje elektronske muzike IRCAM u Parizu pohađala specijalni studijski istraživački program elektronske i kompjuterske muzike i kompozicije Cursus1. Poslediplomske studije 3. stepena je završila na HfM Hanns Eisler u Berlinu, u klasi prof. Hanspetera Kiburca.
Živi i stvara u Berlinu. Milica je jedan od idejnih tvoraca i glavnih organizatora festivala studenata kompozicije – KOMA. Godine 2025. postala je profesorka kompozicije na Lübeck University of Music.
Njena dela izvođena su na najvećim festivalima u zemlji kao što su Mokranjčevi dani, i Međunarodna tribina kompozitora kao i u inostranstvu na festivalima u Velikoj Britaniji, Holandiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i dr.
Milica Đorđević je sarađivala sa ansamblima i muzičarima kao što su „Arditi“ kvartet za koji joj je poručena nova kompozicija, Simfonijski orkestri Bavarske, Hrvatske, Austrijske RTV i simfonijski orkestri Zapadnonemačkog i štutgartskog radija, Berlinska filharmonija, Nacionalni orkestar Lorene, Festivalski orkestar Lucerna, Minhenski kamerni orkestar, potom ansambli „Rezonans“, „Karajan akademija“, „Modern“, „Muzikfabrik“, „Rešerš“, „Noj Vokalsolisten“, „Alternans“ i „l'arsenale“, kao i dirigenti Eno Pope, Brad Lubman, Ilan Volkov, Baldur Breniman, Johanes Kalicke i Gustavo Dudamel.
Stvaralaštvo i poetika Stvaralaštvo ove umetnice sadrži dela u žanrovskom rasponu od vokalnosimfonijskih i simfonijskih, pa do raznih kamernih i solističkih ostvarenja. Njene najnovije kompozicije za orkestar ili veliki kamerni ansambl su: „Mali svitac, između dva treptaja“ iz 2024 , „Mali svitac žestoko ozaren i prestravljen nesnošljivom lepotom“ iz 2023 , „Nalet“ za veliki anasambl, iz 2023, „Jadarit“ za udaraljke i gudače iz 2022, kao i dela za simfonijski orkestar „O drveću, nežnosti, mesecu...“ iz 2022, „Živa“ iz 2016. „Put belih kostiju“ iz 2009. i „Svitac u tegli“ iz 2008. Na spisku njenih dela su i dva obimnija vokalno instrumentalna ostvarenja, „Čvor“ i „Mit o ptici“ oba za hor i orkestar iz 2020. i 2021.godine. Od kamernih kompozicija izdvaja se nekoliko dela za razne instrumentalne kombinacije, a iz ciklusa „transfixed“, iz 2020 i 2022, „Pod vodom raskršća snova“ za klarinet, violončelo i klavir iz 2019, „Indigo“ za dvostruki gudački kvartet iz 2017 , „Rđa“ za kamerni ansambl iz 2015, „Fosforescencija“ za hornu, trubu i bas-trombon iz 2014, kao i dve verzije dela „Zvezdoznančeva smrt“ za gudački kvartet iz 2009. Od vokalnih ostvarenja tu su i „Hladan ti dah do grla“ za glas i ansambl iz 2016, „Manje te u majke groze“ za sopran i kamerni ansambl iz 2011., kao i dva ostvarenja za sopran i harmoniku, „Kakva mi je pa to igra“ iz 2014. i „Ti hoćeš da se volimo“ iz 2015.
Dela Milice Đorđević nastaju u okruženju najsavremenijih kreativnih postupaka i sama doprinose tom trendu najnovijeg muzičkog iskaza i najsvežijih ideja. Zvuk je za ovu autorku već materijal po sebi, ona ga koristi u svojoj bujnoj soničnoj imaginaciji u najširem smislu: kao tonska ili fakturna boja, registar, način dobijanja zvuka, razni efekti, granične tačke do kojih se može dopreti u dobijanju tona, dinamičke i agogičke finese, interpretativni gestovi. Stoga njene ekspertski ispisane i pregledne partiture predstavljaju veoma težak zadatak za izvođače od kojih traži da sviraju i tradicionalno i netradicionalno, odnosno, da i sami prikažu vlastitu ekspertsku veštinu.
U njenoj muzici nema tematizma, nema motivskog rada, a ponavljanje služi za dobijanje željenih fakturnih slika, tekstura i rastera kao deo šireg plana, gde ponovljeni mikroelementi predstavljaju ritmičko disanje boja i novo uklapanje njihovih jedinstvenih zvučnosti. To je intuitivni hod muzike za tembrom, često oslonjen na efekte kontrolisane aleatorike. Glavni sadržaj muzike Milice Đorđević je šarena, kompleksna, raskošna i aluzivna – buka. Nju sačinjavaju isplanirani i minuciozno zapisani, pa kolažno montirani, obojeni klasteri koji i jesu taj jedinstveni i dragoceni „govor tembra“. „Šapat“, „šum“, „udarci“, „trenje“, „šuštanje“, „svetlucanje“, „bljeskovi“, „vetar“, „grmljavina“, „kiša“ na stotinu načina.
Nagrade
2024. prestižna nagrada italijanske kritike Premio Abbiati del Disco za CD orkestarskih dela 2020. Claudio Abbado nagrada Berlinske filharmonije 2016. Ernst von Siemens Composers' Prize 2015. Belmont nagrada za savremenu muziku Forberg-Schneider Fondacije 2013. nagrada Ministarstva kulture i Senata Berlina Berlin-Rheinsberger Kompositionspreis 2013. pobednica takmičenja Lucerne Festivala 2013/14. pobednica takmičenja Musica Femina Minhen / Münchener Kammerorchester 2011. Tesine nagrada za stvaralaštvo mladih
Reference
Категорија:Рођени 1984. Категорија:Музичари из Београда Категорија:Српски композитори Категорија:Студенти Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду