thumb|Маузолеј у Радогошчу, бивша фабрика С. Абе, њемачки логор за пресељење (1939–1940) thumb|Краков-Казимјеж, улица Васка 7 Логор за пресељење у Радогошчу је њемачки нацистички логор за пресељење који је дјеловао у периоду 1939-1940. године, организован за пољско и јеврејско становништво расељено из Лођа и Лођског краја.
Настанак Логор Радогошч је био први логор у коме је концентрисана интелигенција Лођа, предодређена за депортацију у Генералну гувернеранцију. Његово постојање је било у складу са националистичким експериментом националсоцијализма, према којем су Нијемци требало да чине већинску етничку групу на територијама укљученим у Трећи рајх. Један од начина да се постигне овај циљ био је протјеривање пољског и јеврејског становништва. Логор је био облик репресије због друштвених, културних, војних и административних активности које су становници Лођа и околних градова предузели прије избијања Другог светског рата..
Историјат Крајем јесени 1939. године, Нијемци су почели да оснивају логор за пресељење лођске интелигенције у зградама бивше фабрике Самуела Абеа у Радогошчу, које се налазе на раскрсници улица Згерска и Совињског.. Приликом састављања спискова за пресељење, Нијемци су такође обраћали пажњу на стандард и локацију имовине која се одузима, као што је био случај са стамбеним насељем Јозеф Монтвил-Мирецки у лођском Полесју.. Класификацију станова према подобности вршили су лођски званичници који су одобравали спискове за пресељење. На располагању су им били заштитна полиција, жандармерија и помоћне полицијске снаге састављене од припадника Зелбстшуца регрутованих из редова локалних Нијемаца. У децембру 1939. године, 650 официра Шупоа и 80 припадника Националсоцијалистичког моторног корпуса учествовало је у операцији пресељења у логор Радогошч, лишавајући приближно 7.000 људи њихових ствари. Њемачки извршни апарат је еуфемистички назвао пресељење „евакуацијом“.Cygański, 1972, s. 58.
Прва наређења за исељење издата су становницима Радогошча, као и лођских округа Полесје, Средмјестје, Видзев и Горна. Исељавања су се вршила у раним јутарњим и вечерњим сатима. По уласку у станове, њемачки официри су наредили становницима да спакују своје ствари, осим накита, играчака и намјештаја. Нијемци су концентрисали расељено становништво на сабирним мјестима која су се налазила у полицијским станицама у Лођу на Црквеном тргу, улици Кошћушки и улици Висока, као и на пијаци Горњак. Расељени су затим трамвајем превезени у логор у Радогошчу..
thumb|„Избегличка карта” присилно расељених лица од Лођа до Кракова, улица Васка 7; 13. децембра 1939. године Нијемци су смјештали расељена лица у двоспратној фабричкој згради. Према свједочењима свједока, број људи смјештених на сваком спрату брзо је довео до пренасељености. Расељена лица су патила од глади, хладноће и недостатка одговарајућих санитарних услова. Њихов главни извор хране била је храна донијета од куће.. Свако расељено лице у логору је било подвргнуто претресу и провјери личних идентитета. Њихов боравак у логору Радогошч је био кратак; већина људи је тамо остајала неколико дана. Нијемци су затим расељена лица трамвајем транспортовали до станице Калиски, а одатле возом до Генералне гувернеранције. Одредишта транспорта су укључивала градове као што су Краков, Бохња, Нови Сонч, Дембица, Јасло, Риманов, Сједлишче, Замошћ, Жешов, Кросно и Пшемишл.. Нека од расељених лица из Лођа су смјештена у логор за пресељење у улици Вонска 7 по доласку у Краков.
Да би замијениле расељено становништво, власти су довеле Нијемце из Рајха и са територија које су биле под совјетском окупацијом..
Људи који су прошли кроз логор Анджеј Браун – писац Јан Браун - сумеролог Тадеуш Чапчински – сувласник и директор Приватне женске гимназије и средње школе Ј. Чапчинска у Лођу, улица Г. Нарутовича 58 Карол Гејер – индустријалац у Лођу; један од главних акционара Памучног индустријског комбината „Лудвик Гејер“ АД Игнаци Ролински – директор познате приватне средње школе Алексија Зимовског у Лођу Феликс Ивицки – љекар Маријан Вдовка – директор приватне средње школе за ратне заробљенике, улица Пшишколе 18 у Лођу Михалина Вислоцка рођена Браун – сексолог Јежи Хауптман – политиколог и истраживач јавне управе, учесник Варшавског устанка, професор на Универзитету Парк Пшемислав Смоларек – музеолог и историчар, оснивач и први директор Националног поморског музеја у Гдањску.
Памћење Биографије оних који су били затворени у логору за пресељење Радогошч могу се наћи у Досијеу затвореника Радогошч.
Дана 15. јуна 2023. године, Музеј традиција независности у Лођу организовао је националну академску конференцију о расељавању под називом „Прогнаници. Расељавања са пољских земаља укључених у Трећи рајх током Другог свјетског рата“.Научна конференција: https://www.youtube.com/watch?v=L2ASJDdicx8 Резултати истраживања представљени су у публикацији након конференције коју је објавио музеј.Публикација носи наслов: , red. L. Majewska. Łódź: Muzeum Tradycji Niepodległościowych w Łodzi, 2023. . Музеј је такође емитовао вебинар у четири дијела о расељавању током Другог свјетског рата.Вебинар из серије „Прогнаници“: https://www.youtube.com/watch?v=pnxoQh_4Ip0
Види још Радогошч (затвор)
Напомене
Референце
Литература
Ludwika Majewska: Obóz przesiedleńczy w Radogoszczu (1939–1940) w zeznaniach i wspomnieniach wysiedlanej łódzkiej inteligencji, [w:] , red. L. Majewska. Łódź: Muzeum Tradycji Niepodległościowych w Łodzi, 2023. . . Łódź, Mirosław Cygański, Policja kryminalna i porządkowa III Rzeszy w Łodzi i rejencji łódzkiej (1939-1945 r.), "Rocznik Łódzki", t. XVI, 1972. Michalina Wisłocka: . Ryszard Dyliński: Wysiedlenie i poniewierka, 1939-1945. Wspomnienia Polaków wysiedlonych przez okupanta hitlerowskiego z ziem polskich wcielonych do Rzeszy. Poznań 1974. , red. L. Majewska. Łódź: Muzeum Tradycji Niepodległościowych w Łodzi, 2023. .
Категорија:Историја Лођа током Другог светског рата Категорија:Немачки нацистички логори за расељавање на пољском тлу 1939–1945