Свети мученици зворничкотузлански је празник који је Српска православна црква прославља 8.јуна по грегоријанском, односно 26.маја по јулијанском (старом) календару.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве и Саборска комисија за канонизацију на заседању 2022. године су донели одлуку да мученицима буду проглашени Срби страдали у 20. веку на простору Епархије зворничко-тузланске. Предлог канонизације је поднео Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, и установио празник Светих мученика зворничко-тузланских. Њихова судбина се не зна, али наши људи и наши мученици су сада канонизовани и више не вршимо парастосе за њих, него им се молимо као светитељима, речено је тада.
Тропар и кондак Светим мученицима зворничкотузланским ТРОПАР, гл. 4
Свети мученици зворничко-тузлански,
ви небески заштитници постадосте наши,
јер невина жртва ваша изађе пред Господа,
и Он, Првомученик, Цркве своје,
небеска насеља вам дарова,
стога се непрестано молите за нас
и спасење душа наших.
КОНДАК, гл. 2
Свети мученици зворничко-тузлански,
ви се праведном жртвом вашом
присајединисте свесрпским жртвама
Свете Цркве Православне.
Зато вас молимо, молите се Господу
за спасење душа наших.
Књига Свети мученици зворничкотузлански Свештеници протојереј Немање Ерака и јереј Бранислав Недић, издали су књиги Свети мученици зворничко-тузлански која говори о страдању српског народа и свештеника Епархије зворничко-тузланске од Првог свјетског рата до Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995).
„ Формирање списка страдалих Срба током Првог и Другог светског рата са простора Епархије, будућих Новомученика зворничко-тузланских, није био нимало лак подухват у периоду након рата због непопуларности саме теме код локалних и републичких комунистичких властодржаца. Постојећи списак није потпун и коначан, јер је било разних покушаја да се изоставе имена управо оних за чију смрт је био одговоран неко из власти. Углавном, сабрана имена и други подаци су за нас били полазна тачка, али је принцип рада на овој књизи захтевао нешто другачији приступ. - Овде се не ради само о прављењу списка страдалих, него о томе да не направимо грешку и убијене новомученике извучемо из контекста хришћанског и православног страдања.” - рекао је коаутор књиге, свештеник Бранислав Недић. мини|206x206п|Св. новомученик Слободан доњекаменички, манастир .Ваведење, Београд Први део књиге говори о масовним страдањима Срба и почиње описом српског мучеништва у добојском логору 1915. године, а завршава Сијековцем 1992. године, док други део пише о појединачном страдању свештеника и народа закључно са мучеником, дететом Слободаном Стојановићем из Доње Каменице код Зворника. Оно што није записано бива заборављено, тако да ово дело служи као опомена будућим генерацијама с обзиром на то да је већина џелата наставила да се слободно креће не погињући главе над преживелим страдалницима који су главе губили само зато што су православни Срби. Због постојања феномена заборава код Срба, идеја којом су се аутори руководили током настанка овог дела јесте да се описом и конкретним примерима и начинима страдања пренесе свест о величини и континуитету српског страдалништва кроз историју.
(са промоције књиге , 02.априла 2025. при храму Успења Пресвете Богородице у Модричи.) Види још Слободан Стојановић Добојски логор Прогон Срба у Босни и Херцеговини (1914—1918) Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској Масакр над Србима у Сребреници и Братунцу Масакр у Горњој Јошаници
Референце
Категорија:Српски светитељи