Ђиро д’Италија 2025.

Ђиро д’Италија 2025. () било је 108. издање етапне бициклистичке трке, једне од три Гранд тур трке — Ђиро д’Италије. Ђиро је по први пут у историји стартовао у Албанији, која је организаторима платила око седам милиона евра. Старт трке био је 9. маја у Драчу, а последња етапа је вожена 1. јуна од Ватикана до Рима. Првобитно је планирано да старт и циљ буду у Риму, али је након смрти папе Фрања одлучено да последња етапа стартује у Ватикану, као парада и тај дио етапе је био неутралисан. То је био трећи пут да је Ђиро пролазио кроз Ватикан, а први пут у историји да је пролазио унутар зидина Ватикана, поред баште и Базилике Светог Петра како би се опростили од папе Фрања и да би се одало признање новом папи Лаву -{XIV}-.

Укупна дужина трке износила је 3.443.3 -{km}-, вожена је 21 етапа, уз три дана одмора, послије треће етапе и преласка из Албаније у Италију, послије девете и послије етапе 15. Етапе су биле класификоване као шест лаких, осам средње тешких, пет тешких и два хронометра. Три етапе су биле означене са пет звјездица као најтеже, три су биле означене са четири звјездице, седам са три, шест са двије и двије са једном звјездицом. Вожена су укупно 54 успона, од чега Чима Копи Коле деле Финестре, 11 прве категорије укључујући Пасо дел Мортироло и Монте грапа, 13 друге категорије, 14 треће и 15 четврте, док нису вожени успони Пасо ди Гавија, Пасо дело Стелвио, Коле дел’Ањело и Монте Зонколан. Укупно је циљ четири етапе био на успону, од чега двије на успону прве категорије, а циљ по једне етапе био је на успонима треће и четврте категорије. Било је укупно 15 нових градова који су били домаћини старта или циља неке етапе Ђира.

Побједник Ђира 2024. — Тадеј Погачар, као и трећепласирани Герент Томас, нису возили како би се фокусирали на Тур де Франс, а највећи фаворити су били Примож Роглич, побједник трке 2023. и Хуан Ајусо који је дебитовао на трци, док су међу другим фаворитима били Тимен Аренсман, Еган Бернал побједник трке 2021. Адам Јејтс, Дерек Џи, Ричард Карапаз побједник 2019. Антонио Тибери, Микел Ланда и Сајмон Јејтс, док су побједник 2022. Џај Хиндли и другопласирани 2024. Данијел Мартинез возили за Роглича. Поред Ајуса, на Ђиру су дебитовали Исак дел Торо, Том Пидкок, Давид Году, Џошуа Тарлинг и Ваут ван Арт.

Роглич је изгубио вријеме на деветој етапи која је вожена по калдрми, а розе мајицу је узео Дел Торо. Роглич је због пада напустио трку на етапи 16, а Ајусо је на тој етапи изгубио 14 минута, а затим је напустио трку на етапи 18 због реакције на убод пчеле. Пред почетак етапе 20, Дел Торо је имао 43 секунде предности испред Карапаза и минут и 21 секунду испред Сајмона Јејтса. Јејтс је напао на 13 -{km}- до врха успона Коле деле Финестре и на око 40 -{km}- до циља, Карапаз и Дел Торо су возили иза, Карапаз је радио на достизању и скоро су га достигли, али Дел Торо није хтио да ради на челу, због чега је и Карапаз престао да ради и предност се поново повећала. До врха успона Јејтс је стекао минут и 40 секунди предности, а етапу је завршио пет минута испред и узео је розе мајицу, седам година након што је на истом успону изгубио розе мајицу од Криса Фрума, који је тада напао на 80 -{km}- до циља. Јејтс је освојио Ђиро три минута и 56 секунди испред Дел Тороа, док је на трећем мјесту завршио Карапаз четири минута и 43 секунде иза. Мадс Педерсен је освојио класификацију по поенима, Лоренцо Фортунато брдску, Дел Торо класификацију за најбољег младог возача, а тим УАЕ тим емирејтс ХРГ је освојио тимску класификацију. Од мањих класификација, за које се нису додјељивале мајице, Дрис де Бонт је освојио спринт класификацију, Фортунато класификацију за најагресивнијег возача, а Мануеле Тароци класификацију за бијег, за највише проведених километара у бијегу и Ред бул километар класификацију, која је уведена као замјена за интерђиро класификацију. Алфонсо Еулалио је освојио награду Монтања Пантани прешавши први преко успона Пасо дел Мортироло, Крис Харпер је освојио награду Чима Копи и Трофеј Винченцо Торијани прешавши први преко успона Коле деле Финестре и побиједивши на тој етапи, док је Ван Арт добио награду Трофеј Бонакоса због своје вожње за Сајмона Јејтса на етапи 20. Педерсен је остварио четири етапне побједе, а тим Лидл—трек укупно шест.

Трку је због падова, повреда или болести морало да напусти 25 возача, међу којима су били Роглич, Ајусо, Ђулио Чиконе, Хиндли, Ланда, Пол Мањије и Џеј Вајн.

Тимови

мини|лево|Возачи из главне групе током етапе 14.

На трци су учествовала 23 тима, са по осам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују пошто је трка била у ворлд туру прије 2017. године, док су два најбоља про тур тима за претходну сезону такође имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, али нису били обавезни да учествују, а организатори су имали могућност да додијеле још двије специјалне позивнице.

Лото и Израел—премијер тех су били најбољи про тур тимови на крају сезоне 2024. али је Лото одлучио да прескочи трку како би освајали бодове за повратак у ворлд тур на мањим тркама. Про тур тимови и организатори су тражили да се додијели још једно мјесто за гранд тур трке, али су неки ворлд тур тимови били против тога, док су из тима Визма—лејз а бајк истакли да ће то смањити безбједност возача. -{UCI}- је крајем марта одобрио додатно мјесто за све гранд тур трке, а организатори Ђира — -{RCS Sport}-, додијелили су специјалне позивнице тимовима ВФ груп—Бардијани—ЦСФ фаизане, Ку 36.5 про сајклинг, Полти визит Малта и Тудор про сајклинг.

Од 184 возача, њих 59 возило је Ђиро по први пут, међу којима су били Хуан Ајусо, Исак дел Торо, Том Пидкок, Давид Году, Џошуа Тарлинг и Ваут ван Арт, који је планирао да дебитује 2024. али је пао на Дварс дор Фландерену и морао је да пропусти трку. Најмлађи дебитант је био Пол Мањије, а најстарији Квентин Паше, док је такође Мањије био најмлађи возач на цијелој трци са 21 годином и 25 дана, а најстарији је био Јакоб Фуглсанг из тима Израел—премијер тех, са 40 година и 48 дана.Возачи који су наступили долазили су из 29 држава, осам држава је имало преко десет возача: Италија (48), Холандија (17), Аустралија (14), Белгија (13), Француска (13), Уједињено Краљевство (12), Шпанија (12) и Њемачка (10). Ромен Барде је возио по последњи пут, најавивши да ће да заврши каријеру у јуну, на Критеријуму ди Дофине.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

Алпесин—декунинк Аркеа—бб хотелс Бахреин—викторијус Визма—лејз а бајк Групама—ФДЈ Декатлон АГ2Р ла мондијал ЕФ едукејшон—изипост Инеос гренадирс Интермарше—ванти Кофидис Лидл—трек Мовистар Пикник постнл Ред бул—Бора–ханзго Судал—Квик-степ УАЕ тим емирејтс ХРГ ХДС Астана Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

ВФ груп—Бардијани—ЦСФ—фаизане Израел—премијер тех Ку 36.5 про сајклинг Полти—комета Тудор про сајклинг

Фаворити

Највећи фаворити за освајање су били Роглич и Ајусо, а веће шансе су дате Рогличу због искуства, јер је освојио Ђиро 2023. и четири пута Вуелта а Еспању. Са Рогличем у тиму су возили побједник Ђира 2022. Хиндли и другопласирани из 2024. Данијел Мартинез, док је са Ајусом возио Адам Јејтс, који је завршио Тур де Франс 2023. на трећем мјесту и био је један од конкурената за подијум. Роглич је раније током сезоне освојио Вуелта а Каталуњу испред Ајуса, који је освојио Тирено—Адријатико.

Тим Инеос гренадирс су предводили Тимен Аренсман и Еган Бернал, побједник Тур де Франса 2019. и Ђиро д’Италије 2021. који је био један од фаворита за висок пласман први пут послије пада 2022. Побједник Вуелта а Еспање 2018. Сајмон Јејтс и побједник Ђиро д’Италије 2019. Ричард Карапаз били су међу фаворитима у борби за подијум иако током сезоне нису остварили значајне резултате. Међу фаворитима у борби за првих десет био је и Мајкл Сторер, након што је освојио Тур оф Алпс трку уз етапну побједу. Међу другим фаворитима су били Антонио Тибери који је Ђиро д’Италију 2024. завршио на четвртом мјесту, Микел Ланда, Дерек Џи који је Тур де Франс 2024. завршио на деветом мјесту, Том Пидкок и Ђулио Чиконе који никад није завршио неку гранд тур трку у првих десет.

Један од највећих фаворита за класификацију по поенима био је Мадс Педерсен, који је истакао да му је то уз етапне побједе примарни циљ. Међу другим фаворитима били су спринтери Кејден Гроувс, Олав Кој, Сем Бенет и Мањије и разноврснији возачи као што су Ван Арт, Матео Москети, Милан Фретин и Корбин Стронг, док је међу фаворитима био и Роглич, који је завршио у првих десет у класификацији по поенима на свакој гранд тур трци коју је освојио, а такође је два пута освојио класификацију на Вуелта а Еспањи. Највећи фаворити за освајање брдске класификације били су возачи који се боре за генерални пласман, као што су Карапаз који је освојио брдску класификацију на Тур де Франсу и Вуелта а Еспањи, Роглич, Ајусо, Чиконе и Сторер, а остали фаворити су били возачи који иду у бијегове како би се борили за етапну побједу или како би скупљали поене, као што су Кристијан Скарони, Георг Стајнхаузер, Лоренцо Фортунато, Николас Продом и Крис Харпер. Највећи фаворит у класификацији за најбољег младог возача био је Ајусо, који је био један од највећих фаворита и за освајање трке, док је велики фаворит био и Тибери који је освојио класификацију 2024. Међу осталим фаворитима били су Исак дел Торо, који је возио у тиму са Ајусом, Макс Пул, Давиде Пиганцоли, Ђулио Пелицари који је возио у тиму са Рогличем, Георг Стајнхаузер, Јоханес Ставн Мите, Лук Плап и Марко Фриго.

Новчане награде и бодови Новчане награде

Укупан новчани фонд износио је 1.636.460 евра, За генерални пласман су се додјељивале двије новчане награде, једна за остварени пласман од стране организатора, а друга је била посебна награда за возаче који заврше у првих десет од стране спонзора, која није гарантована сваке године и износила је укупно 303.500 евра. Побједник је добио укупно 265.668 евра, 115.668 од стране организатора и 150.000 као посебну награду, другопласирани је добио укупно 133.412, 58.412 од стране организатора и 75.000 као посебну награду, трећепласирани 68.801, 28.801 од стране организатора и 40.000 као посебну награду, а новчане награде добили су возачи који су завршили до 20 мјеста у генералном пласману, се тим да су возачи од 11 до 20 мјеста добијали по 2.863 евра, јер нису добијали посебну награду. Побједник класификације по поенима добио је 10.000, другопласирани 8.000, трећепласирани 6.000, четворочлани 4.000 и петопласирани 3.000 евра, побједник брдске класификације добио је 5.000 евра, другопласирани 4.000, трећепласирани 3.000, четвртопласирани 2.000 и петопласирани 1.000 евра, док је побједник класификације за најбољег младог возача добио 10.000, другопласирани 8.000, трећепласирани 6.000, четворочлани 4.000 и петопласирани 2.000 евра. У тимској класификацији, новчане награде добијало је пет најбољих тимова, од 5.000 за побједника до 1.000 евра за петопласирани тим. У избору за најагресивнијег возача цијеле трке, побједник је добио 5.000 евра, другопласирани 4.000, а трећепласирани 3.000, док је најагресивнији возач на свакој појединачној етапи добијао по 1.000 евра. Лидер генералног пласмана добијао је по 2.000 евра дневно, лидери брдске, класификације за најбољег младог возача и класификације по поенима добијали су по 750 евра, а такође, по тројица возача која су на свакој појединачној етапи освојили највише поена у брдској, као и у класификацији по поенима, добијали су по 700, 400 и 200 евра.