Драгољуб Јовановић (Параћин, 1891 — Београд, 1970) био је српски физичар, универзитетски професор и једна од водећих личности у развоју нуклеарне физике и радиологије у Југославији. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности и оснивач Института за радиологију на Медицинском факултету у Београду.

Биографија Јовановић је рођен у занатлијској породици у Параћину. Основну школу завршио је у родном месту, а средњу у Јагодини, Крагујевцу и Београду. Године 1910. се уписао на хемијску групу наука Филозофског факултета у Београду. Први светски рат провео је у аустроугарском заробљеништву, у логору Ашах, након чега је дипломирао 1919.

Каријеру је започео као гимназијски наставник, а затим је постао асистент код професора Симе Лозанића. Као државни стипендиста боравио је у Паризу, на специјализацији на Институту за радијум на чијем челу је била Марија Кири. На Сорбони је 1925. одбранио докторску дисертацију посвећену проучавању мезоторијума, у којој је користио микрокалориметар сопствене конструкције. У Паризу је остао до 1927, сарађујући са водећим научницима тог доба.

По повратку у Београд основао је Институт за радиологију на Медицинском факултету и предавао физику на више факултета Универзитета у Београду. Након Другог светског рата наставио је академску каријеру на новооснованом Природно-математичком факултету, где је био и управник Физичког завода до пензионисања 1961. године.

Научни рад Јовановић је истраживао радиоактивне елементе, посебно мезоторијум, одређујући његове физичке и хемијске особине и период полураспада. У сарадњи са колегама проучавао је спектар тог елемента и експериментално потврђивао поједине теоријске поставке савремене физике.

Бавио се и применом физике у медицини, као и мерењем радиоактивности минералних вода у бањама широм Југославије. За та истраживања користио је лабораторијску опрему коју је сам конструисао.

Међу његовим студентима издваја се Павле Савић, касније истакнути физичар и академик.

Награде и признања За научни и педагошки рад добио је више признања:

Орден Светог Саве III степена, Седмојулску награду за животно дело (1961), Орден Републике са сребрним венцем (1965), спомен-плакету са ликом Марије Кири (1967).

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1948. године.

Референце

Категорија:Рођени 1891. Категорија:Умрли 1970. Категорија:Српски физичари Категорија:Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Професори Природно-математичког факултета Универзитета у Београду Категорија:Професори Медицинског факултета Универзитета у Београду Категорија:Параћинци