Ристо Лаиновић (Подгорица, 1937 — Подгорица, 2014) био је српски есејиста, књижевни критичар и преводилац са француског и италијанског језика.Времеплов (29. децембар 2014)
Биографија Француски језик и књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду, а докторирао на Универзитету Нова Сорбона у Паризу. Предавао је француски и латински језик у Бољевцу и Књажевцу, био лектор француског језика на Филозофском факултету у Нишу, а потом је као редовни професор предавао француски језик на истом факултету.
Стручне и научне радове објављивао је у часописима и зборницима у земљи и иностранству. Био је члан Удружења преводилаца Србије и Друштва књижевника Ниша.Чланови Друштва књижевника Ниша
Преминуо је 2014. године у Подгорици, где је и сахрањен.Породична гробница
Књиге Француски језик за студенте филозофије и социологије (1987; 1992) Творци и ликови: романескни портрети у француској књижевности (1990; преведено на македонски, 1998)
Преводи Албер Ками, Мит о Сизифу (1997) Жан Жионо, На салашу госпођица (2002) Друго око: француска прича XX века (2003) Камиј Фламарион, После смрти (2007) Живот духова: италијанске приче XX века (2001)
Награде „Златна франкороманистика” за педагошки, научни и преводилачки рад (2005) Орден „Витез академске палме” (2007) Повеља за књижевно преводилаштво Савета даниловградског фестивала „Крај зелене Зете” (2009)
Референце
Литература
Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Професори универзитета Категорија:Доктори књижевности Категорија:Књижевници из Подгорице Категорија:Српски есејисти Категорија:Рођени 1937. Категорија:Умрли 2014. Категорија:Чланови Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду