Николас Продом (; 1. фебруар 1997) француски је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим Декатлон КМА КГМ. Остварио је једну етапну побједу на Ђиро д’Италији.

Дјетињство и јуниорска каријера

Његов отац и браћа су играли фудбал, којим је и сам почео да се бави у дјетињству, али је брзо престао и почео је да се бави бициклизмом и атлетиком, након чега се потпуно посветио бициклизму и 2008. са 11 година је почео да вози за тим Сувенир Данијел—Лаборн. Прву побједу је остварио у другој години у јуниорској категорији, а 2015. је освојио јуниорско првенство Нормандије.

Након средње школе, завршио је шегртовање из електротехнике, а затим се уписао у програм за вишу националну техничку диплому.

Године 2017. прешао је у тим се Обервил 93, који је био повезаном са континенталним тимом БТП—обер 93. У априлу је освојио трку Ла Жислар, чиме је остварио прву побједу у каријери. Исте године је прешао у тим БТП—обер 93 као стажер, са којим је возио неколико трка за сениоре, а након што је стекао диплому хтио је да настави да студира у контактирао је тим Шамбери, развојни тим ворлд тур тима АГ2Р ла мондијал, са којим је склопио договор о преласку током 2018.

Стекао је стручну диплому из области иновација и индустријског развоја, а након завршетка студија 2018. године, придружио се тиму Шамбери у марту. У мају је завршио Париз—Рубе за возаче до 23 године на осмом мјесту, што је такође била његова прва трка на калдрми. Последњу етапу на трци Савоја Мон Блан завршио је на шестом мјесту, минут иза Квентина Пашеа, а у јулу је побиједио на трци Басано монте Грапа, чији је циљ био на надморској висини од 1.775 метара у Доломитима, на којој су побјеђивали Ђино Бартали, Иван Готи, Ђилберти Симони и Фабио Ару. На крају сезоне је возио као стажер за тим АГ2Р ла мондијал, али је возио трке до 23 године и завршио је на четвртом мјесту првенство Француске до 23 године и Пиколо Ђиро ди Ломбардију и возио је друмску трку за возаче до 23 године на Свјетском првенству.

Године 2019. освојио је трку Пикола Санремо испред Мануелеа Тароција и сувозача из Шамберија Матеа Јоргенсона, а затим је освојио прво издање Орлен купа нација возећи за Француску, девет секунди испред Андреаса Крона. Последњу етапу на трци Савоја Мон Блан завршио је на шестом мјесту, три и по минута иза Криса Харпера и трку је завршио на шестом мјесту у генералном пласману, осам минута иза Харпера, након чега је возио Тур де л’Авенир, гдје је осму етапу завршио на десетом мјесту, минут и 40 секунди иза Александера Еванса, а трку је завршио скоро 40 минута иза Тобијаса Фоса. Упркос резултатима, није успио да обезбиједи уговор са тимом АГ2Р ла мондијал и одлучио је да пређе у тим Вијефренш Божоле 2020. Сезона је била прекинута због пандемије ковида 19, а након што је настављена трећу етапу на трци Савоја Мон Блан завршио је на другом мјесту, 24 секунде иза Пјера Ролана. Средином августа је прешао у Кофидис као стажер, са којим је освојио трку Ронде Никополис а Брињолес.

Професионална каријера

мини|лево|Продом на Дром класику 2022.

Професионалну каријеру почео је 2021. у тиму АГ2Р ситроен, са којим је потписао двогодишњи уговор. Прве сезоне возио је своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању, гдје је на етапи 14 био у бијегу и завршио је на деветом мјесту, два минута иза Ромена Бардеа. Године 2022. је возио Ђиро д’Италију гдје је био у бијегу на неколико етапа, након чега је био позитиван на ковид 19 прије првенства Француске у друмској вожњи због чега није возио трку. Возио је и Вуелта а Еспању, а у августу је продужио уговор са тимом до краја сезоне 2024. Године 2023. возио је Ђиро д’Италију, гдје је на етапи 14 био у бијегу и завршио је на 13 мјесту, 50 секунди иза Ника Денца. У августу је возио Тур де л’Ен трку, коју је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, три и по минута иза Мајкла Сторера. У финишу сезоне је возио Вуелта а Еспању, гдје је био у бијегу на етапи 11 и завршио је на осмом мјесту, 27 секунди иза Хесуса Ераде, а у генералном пласману је завршио на 27 мјесту, сат и по иза Сепа Куса. Године 2024. возио је Тур де Франс по први пут, гдје је био у бијегу на неколико етапа и завршио је на 48 мјесту у генералном пласману, преко три сата иза Тадеја Погачара.

Године 2025. на Тур оф Алпс трци је био у бијегу на последњој, петој етапи, одакле се заједно са сувозачем Полом Сегзасом одвојио у финишу, дошли су на циљ 29 секунди испред Емила Херцога и Продом је побиједио, што му је била прва професионална побједа, са 28 година. Сегзас је послије етапе изјавио да је тим желио да он побиједи али да он сматра да је Продом више заслужио побједу, док је Продом изјавио да је срећан јер не добија често такве прилике пошто углавном ради за друге. У мају је возио Ђиро д’Италију, гдје је отишао у бијег на осмој етапи и завршио је на петом мјесту, минут и по иза Лука Плапа, а затим је етапу 15 поново завршио на петом мјесту, у групи возача који су дошли на циљ 23 секунде иза Карлоса Вероне. На етапи 19 је поново отишао у бијег, на успону Кол Сен Панталеон је напао Крис Харпер и одвојила се група од седам возача, а при врху успона је напао Продом, што је пратио Верона, након чега су их достигли Антонио Тибери и Игор Аријета. На успону Кол де Жукс, на 28 -{km}- до циља Продом је напао, што нико није могао да прати, задржао је до краја предност испред главне групе и побиједио је 58 секунди испред Исака дел Тороа и Ричарда Карапаза. У генералном пласману завршио је на 15 мјесту, 36 минута иза Сајмона Јејтса. У јуну је возио Ла руте д’Окитаније трку, гдје је побиједио на трећој етапи скоро два минута испред Давидеа Пиганцолија. На последњој етапи је задржао предност и освојио је трку два минута и седам секунди испред Пиганцолија, што му је била прва освојена етапна трка у каријери, а такође је постао први француски побједник трке након Томаса Воклера 2013. У августу је возио Тур де л’Ен, гдје је на другој етапи побиједио двије секунде испред Сијена Ојтебрукса у преузео је лидерску мајицу, али је последњу, трећу етапу, завршио на другом мјесту, преко три минута иза Ојтебрукса у трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, три минута и три секунде иза Ојтебрукса, уз освојену класификацију по поенима. Десет дана касније освојио је класик Ла Полинормад, 31 секунду испред трочлане групе коју је одспринтао Санди Дижарден, након што је напао на 9 -{km}- до циља.

Референце

Спољашње везе

Профил на сајту -{uci.org}- Профил на сајту -{procyclingstats.com}- Профил на сајту -{cqranking.com}-

Категорија:Рођени 1997. Категорија:Француски бициклисти Категорија:Бициклисти на Ђиро д’Италији Категорија:Бициклисти на Тур де Франсу Категорија:Бициклисти на Вуелта а Еспањи