мини|Јужна Америка Економија Јужне Америке обухвата око 434 милиона људи који живе у 12 суверених држава и три суверене територије Јужне Америке, односно 6 процената светске популације. Јужна Америка је 2025. године била четврта по номиналном БДП-у по континенту, иза Европе и после Африке и Океаније.
Бразил има највећу економију у Јужној Америци по номиналном БДП-у, која обухвата пољопривреду, производњу, услуге и природне ресурсе. Аргентина, која је друга највећа економија у Јужној Америци, може се похвалити богатом историјом индустријализације и добро развијеним пољопривредним сектором. Заједно, Бразил и Аргентина служе као економске снаге и као такве имају велики утицај на околне земље. Уругвај се истиче јер се може похвалити највећим БДП-ом по глави становника у региону. Познат по стабилном политичком окружењу, снажном систему социјалне заштите и диверзификованој економији, Уругвај се константно рангира међу водећим земљама по питању људског развоја и животног стандарда. Има велики пољопривредни сектор, и са претходним стратешким улагањима у технологију и иновације, економија Уругваја напредује и захваљујући домаћој потрошњи и међународној трговини. Гвајана је на другом месту, што се приписује њеном нафтном и гасном сектору.
Историја
20. век Од 1930-их до 1980-их, земље Јужне Америке су користиле супституцију увоза, економску политику која замењује страна предузећа, као и увоз, домаћом производњом, а у циљу повећања домаће производње. Уз то, национална потрошња на оружје је расла током периода војне владавине. Али, јужноамеричке земље су све више почеле да се задужују од страних приватних банака и међународних кредитних институција, као што су Светска банка и Међуамеричка банка за развој, како би финансирале постојеће програме, а истовремено су покушавале да прошире своју економску продуктивност кроз инвестиције. Међутим, ова политика је створила дужничку кризу у Јужној Америци.
Јужна Америка је додатно заостала за Северном Америком током последња два века услед високе концентрације Јужне Америке на основне производе, као и стања образовног система и институционалне структуре, од којих су неки још увек повезани са њеном колонијалном прошлошћу, а други са недавним политичким дешавањима.
Од 1990-их, земље Јужне Америке су прешле на систем слободне тржишне привреде. Главне економске активности су пољопривреда, индустрија, шумарство и рударство.
21. век 2016. године, четири земље - Бразил, Еквадор, Аргентина и Венецуела - доживеле су пад производње. Остале земље у региону забележиле су успоравање привредног раста.Recent developments World Bank Retrieved 28 July 2023 Бразил је забележио пад производње због повећања нивоа незапослености, погоршања финансијских услова и политичких питања, што је, заузврат, довело до смањења приватне потрошње и инвестиција. Аргентина је такође доживела рецесију у приватној потрошњи и инвестицијама; међутим, то је било због укидања субвенција за јавне услуге услед краткорочног раста инфлације. Перу је, за разлику од других земаља у региону, показао повећање стопе раста захваљујући производњи бакра.
2017. године, економија је почела да се опоравља. Главни допринос економском расту је приватна потрошња.Recent developments World Bank Retrieved 28 July 2023 Повећана малопродаја и индустријска производња у Бразилу довели су до раста њене економије за 1% у 2017. години. Веће јавне инвестиције и приватна потрошња резултирале су растом економије и у Аргентини у поређењу са њеном рецесијом у 2016. години.
У 2017. години, примећен је силазни тренд инфлације у већини главних економија. Разлози су претходни раст девизног курса и дефлација цена хране. Очекује се да ће неке земље чак и смањити своје циљне границе у 2019. години.Recent developments World Bank Retrieved 28 July 2023
У 2018. години, економија Јужне Америке показала је разнолике резултате због политичке нестабилности, променљивих цена робе и структурних изазова. Бразил је доживео скроман опоравак, али се суочио са неизвесношћу инвеститора усред избора. Аргентина се борила са високом инфлацијом и рецесијом, обезбедивши помоћ од 57 милијарди долара од ММФ-а. Економија Венецуеле се додатно урушила под утицајем хиперинфлације и смањења производње нафте. Насупрот томе, Чиле, Перу и Колумбија одржали су стабилан раст, вођен извозом рударства и инвестицијама у инфраструктуру. Раст БДП-а региона у просеку је износио 0,6%.
По земљама
Економски сектори
Пољопривреда мини|Плантажа шећерне трске у Сао Паолу. Бразил је 2018. године био највећи светски произвођач, са 746 милиона тона, а Јужна Америка производи половину шећерне трске на свету. мини|Плантажа соје у Мато Гросу. Бразил је 2020. године био највећи светски произвођач, са 130 милиона тона. Јужна Америка производи половину светске производње соје. мини|Кафа у Минас Жераису. Бразил је 2018. године био највећи светски произвођач, са 3,5 милиона тона. Јужна Америка производи половину светске производње кафе. мини|Поморанџе у Сао Паолу. Бразил је 2018. године био највећи светски произвођач, са 17 милиона тона. Јужна Америка производи 25% светске производње поморанџи. Кроз историју, још од колонијалног периода, извоз природних ресурса био је кључни фактор за економију Јужне Америке. Са земљом која се може поделити на четири климатска региона: тропски, умерени, сушни и хладни, Јужна Америка је богата природним ресурсима. Има широк спектар пољопривредних производа, минерално богатство, слатку воду и воде богате рибом.
Као један од најважнијих доприноса светском пољопривредном тржишту, Јужна Америка даје приближно 10% глобалног извоза пољопривредних производа. У различитим климатским подручјима гаје се разне врсте усева. У тропским климатским регионима, две најважније културе су кафа и какао. Јужна Америка доминира глобалним тржиштем производње кафе, а Бразил је највећи светски извозник кафе. Извештај Савета бразилских извозника кафе показао је да је до децембра 2016. године бразилска индустрија кафе остварила приход од 557 милиона америчких долара извозом 3,07 милиона врећа кафе. Поред тога, 2016. године соја, узгајана у умереним климатским условима Јужне Америке, имала је извозну вредност од 19 милијарди америчких долара за Бразил, што представља 10,4% укупног извоза, и 3,23 милијарде америчких долара за Аргентину, што представља 5,7% укупног извоза земље. Извоз сојине сачме чини 17,5% укупног извоза Аргентине, са извозном вредношћу од 9,96 милијарди долара.
Остали извозни производи из тропских региона, као што су амазонске прашуме, које се налазе у Бразилу, Перуу, Колумбији, Еквадору, Боливији, Француској Гвајани и Суринаму, су индијски и бразилски орах, као и шећер (шећерна трска), авокадо, банане, ананас, поморанџе, грејпфрут и манго. Узгој шећерне трске је био окосница економије још од раних колонијалних времена, а Еквадор је највећи светски извозник банана.
У умереним регионима се производи кукуруз и други је извозни производ у Аргентини. Поред тога, у хладним климатским регионима као што су Анди, постоји велика производња усева као што је киноа, као и узгој лама, викуња и алпака. Ове животиње се узгајају због вуне, а она се извози широм света.
Четири земље са најјачом пољопривредом су Бразил, Аргентина, Чиле и Колумбија. Тренутно:
Бразил је највећи светски произвођач шећерне трске, соје, кафе, поморанџе, гваране, асаија и бразилског ораха; један је од 5 највећих произвођача кукуруза, папаје, дувана, ананаса, банана, памука, пасуља, кокоса, лубенице, лимуна и матеа; један је од 10 највећих светских произвођача какаа, индијског ораха, авокада, мандарине, какија, манга, гуаве, пиринча, овса, сирка и парадајза; и један је од 15 највећих светских произвођача грожђа, јабуке, диње, кикирикија, смокве, брескве, црног лука, палминог уља и природног каучука; Аргентина је највећи светски произвођач матеа; један је од 5 највећих произвођача соје, кукуруза, сунцокретовог семена, лимуна и крушке, један од 10 највећих произвођача јечма, грожђа, артичоке, дувана и памука, и један од 15 највећих произвођача пшенице, овса, леблебија, шећерне трске, сирка и грејпфрута. Чиле је један од 5 највећих светских произвођача трешања и брусница, и један од 10 највећих светских произвођача грожђа, јабука, кивија, брескви, шљива и лешника; Колумбија је један од 5 највећих произвођача кафе, авокада и палминог уља у свету, и један од 10 највећих произвођача шећерне трске, банана, ананаса и какаа у свету; Перу је највећи светски произвођач киное; један је од 5 највећих произвођача авокада, боровница, артичока и шпаргле; један је од 10 највећих произвођача кафе и какаа у свету; један је од 15 највећих произвођача кромпира и ананаса у свету, а има и значајну производњу грожђа, шећерне трске, пиринча, банана, кукуруза и маниоке; Парагвајска пољопривреда се тренутно развија, тренутно је Парагвај 6. највећи произвођач соје на свету и налази се међу 20 највећих произвођача кукуруза и шећерне трске.
Сточарство мини|Камион месарске компаније у Бразилу. Јужна Америка производи 20% говедине и пилећег меса на свету. Бразил је највећи светски извозник пилећег меса, са 3,77 милиона тона 2019. године. Поседује 22,2% светске стоке. Земља је била други највећи произвођач говедине у 2019. години, са 15,4% глобалне производње. Такође је била трећи највећи светски произвођач млека у 2018. години. 2019. године Бразил је био четврти највећи произвођач свињетине на свету, са скоро 4 милиона тона.
Аргентина је 2018. године била четврти највећи произвођач говедине на свету, са производњом од 3 милиона тона (иза САД, Бразила и Кине). Уругвај је такође велики произвођач меса са 589 хиљада тона говедине 2018. године.
Аргентина се налази међу 15 највећих произвођача пилећег меса на свету, а Перу и Колумбија су међу 20 највећих произвођача. Колумбија је један од 20 највећих произвођача говедине на свету. У производњи меда, Аргентина се налази међу 5, а Бразил међу 15 највећих произвођача на свету. Аргентина се налази међу 20 највећих произвођача крављег млека на свету.
Индустрија лево|мини|ЕМС, највећа бразилска фармацеутска индустрија мини|Браскем, највећа бразилска хемијска индустрија Према листи Светске банке из 2019. године, Бразил има тринаесту највреднију индустрију на свету (173,6 милијарди америчких долара), Венецуела тридесету највећу (58,2 милијарде америчких долара), Аргентина 31. (57,7 милијарди америчких долара), Колумбија 46. (35,4 милијарде америчких долара), Перу 50. (28,7 милијарди америчких долара) и Чиле 51. (28,3 милијарде америчких долара).
80% производње у региону Латинске Америке отпада на Аргентину, Бразил и Мексико.
Бразилска индустрија, која чини 28,5 процената БДП-а, обухвата аутомобиле, челик и петрохемикалије, рачунаре, авион (Ембраер), храну, фармацеутску индустрију, обућу, металургију. 2019. године, Бразил је био други највећи извозник прерађене хране на свету. 2016. године, био је други највећи произвођач целулозе на свету и осми произвођач папира. 2019. године, Бразил је био на 4. месту међу светским произвођачима обуће. 2019. године, земља је била осми произвођач возила и девети произвођач челика на свету. Хемијска индустрија Бразила била је 2018. године 8. у свету. У сектору авијације, Бразил има Ембраер, трећег највећег произвођача авиона на свету, иза Боинга и Ербаса.
Аргентина је 2019. године била 31. светски произвођач челика, 28. произвођач возила, 22. светски произвођач пива, 4. светски произвођач сојиног уља и 3. светски произвођач сунцокретовог уља.
Рударство лево|мини|Рудник гвожђа у Минас Жераису. Бразил је други највећи извозник гвоздене руде на свету. десно|мини|Рудник аметиста у Аметиста до Сул. Јужна Америка је главни произвођач драгог камења као што су аметист, топаз, смарагд, аквамарин и турмалин.