Гаврило Хиландарац (око 1359 – умро после 1412) био је српски монах-писар. О Гаврилу Хиландарцу постоји врло мало доступних података, као и о већини скромних монаха који су живели у 14. и почетком 15. века. Познато је да је превео Олимпиодора Млађег коментар на Књигу о Јову са грчког језика 1411–12. године. Рукопис се сада чува у Државном историјском музеју у Москви.
У младости, Гаврило је живео и радио у манастиру Ресава (Манасија), који је између 1407. и 1418. године саградио деспот Стефан Лазаревић. Према Константину Костенечком, Ресава је изграђена посебно као центар за следбенике исихастичког покрета, што показује да их је Стефан веома ценио. Стефан је великодушно обдарио Ресаву иконама и књигама, и основао је скрипторијум и преводилачку школу у оквиру манастира. Стари текстови су исправљани и копирани, а многи су преведени са хебрејског, грчког, старојерменског, старогрузијског, коптског, сиријског и старолатинског језика. Међу значајним преводиоцима били су Гаврило; анонимни монах (Књиге о царевима, 1411–12); монах Јаков (Шестомерон Јована Златоустог, прва књига, 1425–26); Венедикт Цреповић (Шестомерон Јована Златоустог, друга књига, 1425–26); и свештеник Панарета. Током тог времена, преводиоци су правили техничка побољшања у текстовима док су се преводили. Већина писара који су радили у скрипторијуму након завршетка шегртовања отишла је у друге манастире у тадашњем Српском царству.
Референце
Категорија:Српски књижевници из средњег века Категорија:Личности Српске деспотовине Категорија:Монаси Српске православне цркве