250px|мини|десно|Ресторан ад реком 250px|мини|десно|Смештајни део ромбоидне основе 250px|мини|десно|Пасарела која спаја ресторански и смештајни део 250px|мини|десно|Хотел „Врбак” ноћу Хотел „Врбак” је најпознатију хотел у Новом Пазару. Налази на Тргу Гази Иса-бега Исаковића, централном новопазарском градском тргу, и једно је од најупечатљивијих архитектонских остварења насталих у Новом Пазару у периоду после Другог светског рата. Због необичног архитектонског решења, димензија и положаја у самом центру града незаобилазни је елеменат новопазарске градске архитектуре, који даје визуелни и симболички идентитет урбаног језгра овог града. Хотел је пројектовао новопазарски архитекта Томислав Миловановић.

Историја Хотел „Врбак” саграђен је на месту на ком се до тада налазио истоимени стари хотел новопазарског предузетника Ранка Ивковића, саграђен у периоду између два светска рата. Ивковићев хотел, осим што је био у периоду до краја Другог светског рата важио за најбољи хотел у целом тадашњем Косовско - митровачком округу и једини био рангиран Б категоријом (док су остали били у нижим категоријама) имао је и сопствену малу хидроцентралу јачине 5 kW, саграђену за потребе хотела. Одмах по изградњи ове централе, јачине 5 kW, Ивковић је почео са градњом веће хидроцентрале, за потребе целог града. Хидроцентрала „Санџак”, снаге 100 kW, изграђена је такође у самом центру града и пуштена је у рад 8. новембра 1931. године.

Хотел Ранка Ивковића је после Другог светског рата порушен, а на његовом месту је, половином 70-их година 20. века, саграђен нови хотел са истим именом – „Врбак”. Нови хотел „Врбак” свечано је отворен 24. јула 1976. године.

Архитектура објекта Хотел „Врбак” изразит пример архитектуре градског хотела из седамдесетих година. Пројектовао га је новопазарски архитекта Томислав Миловановић, чија је примарна идеја била да успостави дубоку везу са средином у којој ствара. Обликујући зграду хотела аутор је делимично тежио да подражава оријентални стил али, према речима самог Миловановића, стилистика хотела је само асоцијативно требало да буде оријентална. Упориште за решења појединих стилских мотива пронашао је још током апсолвентског путовања по Италији 1957. године када га је привукла архитектура Венеције а надасве Дуждеве палате са својим бројим орнаментима и стилском некохерентношћу.-487

Екстеријер Осим коришћене апстрактне орнаментике и архитектонских мотива који у већој или мањој мери асоцирају на оријенталну стилистику, аутор је рашчлањавањем хотела у два дела повезана пасарелом, близином реке, полигоналним решењем фасаде смештајног дела и њеном полихромијом, наглашавањем углова, наткривањем хотелског хола куполном лантерном те увођењем воде у виду централне фонтане у холу (што асоцира на оријентални култ воде) и зеленила (асоцијација на градске баште) створио ефекат динамичности и осећај живости оријенталних касаба, што је по њему имало већи значај од преношења оријенталне стилистике. Једноспратни угоститељски део постављен је у виду моста који спаја две обале реке Рашке. Овај „мост” визуелно повезује стару тврђаву на десној обали реке са модернистичким платоом на левој обали. Смештајни део хотела, ромбоидне основе, смештен је на пешачком простору трга, а преко пасареле у нивоу првог спрата повезан је с угоститељским делом. Угоститељски део над реком је конструктивно премоштен употребном великих лучних носача који су видљиви у ентеријеру хотела, а који уједно носе и 16 m дугу конзолу терасе.

Ентеријер По завршетку грубих грађевинских радова архитекта Томислав Миловановић се са директором угоститељског предузећа „Липа“, инвеститором хотела, запутио у обилазак хотела дуж Јадранске обале, од Истре до Улциња, како би се на основу запажених хотелских реализација одлучио за извођаче радова на изради и опремању ентеријера, посебно узимајући у обзир захтевност ентеријера чије извођење је подразумевало израду многих уникатних елемената и детаља. Највећи утисак на њега оставио је кружни базен хотела „Адриатик” у Примоштену с помичном застакљеном куполом, коју је извео аустријски инжењер Јозеф Штадлер (Josef Stadler). Ступивши у контакт са Штадлером Миловановић је уговорио израду куполе над хотелским холом, која је израђена на основу тада најсавременијих техничких решења. Инспирацију за куполу у виду декоративног плафона архитекта је нашао у декоративно обрађеној дрвеној розети која је била део плафона главне сале у једној старој беговској кући у Новом Пазару. Друга мања розета у виду лантерне наткрива кружно степениште којим се из пешаке зоне приступа у угоститељски део хотела. Због наменски пројектованих детаља и елемената који нису могли да се преузму из серијске производње, архитекта се упуштао у решавање појединих делова ентеријера. У изради и опремању ентеријера учествовало је више фабрика из свих крајева Југославије.

Структура хотела Хотел „Врбак” пројектован је као хотел Б категорије. укупна површина је 4.000 m². Према оригиналном пројекту, у смештајном делу располагао је са 125 кревета у једнокреветним и двокреветним собама и апартманима. Угоститељски део имао је око 600 места и састојао се од кафане, ресторана, банкет-сале, аперитив бара и кафечајнице.

Хотел данас Од 2019. године хотел „Врбак” је у власништву групације ND Tourism Group. Комплетно је реконструисан. Располаже са 59 смештајних јединица, на 3 спрата, са четири различита типа соба (једнокреветне, двокреветне, двокреветне делукс и апартмани). Поред тога има савремене и луксузне сале – Кристалну и Златну, конференцијску салу и ресторане „Трг Иса бега” и „О ла ла Врбак” (Oh la la Vrbak).

Хотел има дугу традицију у одржавању венчања и других славља, пословних форума, конференција и сличних догађаја.

Галерија

Види још Улица 28. новембра (Нови Пазар) Туристичко насеље „Рас” Туристички дом „Сопоћани” Лучне зграде у Новом Пазару Ранко Ивковић

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Хотели у Новом Пазару