Математичка психологија је приступ психолошким истраживањима који се заснива на математичком моделирању перцептивних, мисаоних, когнитивних и моторичких процеса и на успостављању правила сличних законима која повезују квантификоване карактеристике стимулуса са квантификованим понашањем (у пракси често конституисаним извршавањем задатка). Математички приступ се користи са циљем извођења хипотеза које су тачније и тиме дају строже емпиријске валидације. Постоји пет главних истраживачких области у математичкој психологији: учење и памћење, опажање и психофизика, избор и одлучивање, језик и размишљање и мерење и скалирање.
Иако је психологија, као независна научна област, новија дисциплина од физике, примена математике у психологији је учињена у нади да ће се опонашати успех овог приступа у физичким наукама, који датира најмање из седамнаестог века. Математика у психологији се интензивно користи отприлике у две области: једна је математичко моделирање психолошких теорија и експерименталних феномена, што води до математичке психологије; друга је статистички приступ квантитативним праксама мерења у психологији, што води до психометрије.
Пошто је квантитативно мерење понашања фундаментално у овом подухвату, теорија мерења представља централну тему у математичкој психологији. Стога је математичка психологија тесно повезана са психометријом. Међутим, док се психометрија бави индивидуалним разликама (или структуром популације) углавном код статичних променљивих, математичка психологија фокусира се на моделовање процеса перцептивних, когнитивних и моторних процеса као што се изводи из „просечног индивидуума“. Штавише, док психометрија истражује стохастичку зависност између променљивих како се посматра у популацији, математичка психологија скоро искључиво фокусира се на моделовање података добијених експерименталним парадигмама и стога је још ближе повезана са експерименталном психологијом, когнитивном психологијом и психономијом. Као и рачунарска неуронаука и економетрија, теорија математичке психологије често користи статистичку оптималност као водећи принцип, претпостављајући да је људски мозак еволуирао да решава проблеме на оптимизован начин. Централне теме когнитивне психологије (нпр. ограничен наспрам неограниченог капацитета обраде, серијска наспрам паралелне обраде) и њихове импликације су кључне у строгој анализи у математичкој психологији.
Математички психолози су активни у многим областима психологије, посебно у психофизици, сензацији и перцепцији, решавању задатака, доношењу одлука, учењу, памћењу, језику и квантитативној анализи понашања, и доприносе раду других подобласти психологије као што су клиничка психологија, социјална психологија, педагошка психологија и музичка психологија.
Референце
Спољашње везе
Британски часопис за математичку и статистичку психологију Европска група за математичку психологију Часопис за математичку психологију Онлајн туторијали из математичке психологије из иницијативе за отворено учење на даљину Универзитета у Бону. Друштво за математичку психологију
Категорија:Примењена математика Категорија:Шаблон:Исечак