Љубавна песма је врста песама. Укључује песме о љубави, заљубљивању, сломљеном срцу, раскиду и осећањима. Љубавне песме се могу наћи у различитим музичким жанровима. Могу бити у различитих типова, од тужних и емотивних комада до брзих песама само делимично имају љубав за тему.
Историја
Најстарија позната љубавна песма је љубавна песма Шу-Сина, која је откривена у библиотеци Ашурбанипала у Месопотамији. Била је о романтичној и еротској љубави. Пре открића љубавне песме Шу-Сина, Соломонова Песма над песмама из Библије сматрана су за најстарија дела која обрађује љубав као тему.
Рана историја Постоји неколико теорија о пореклу музике у општем смислу. Према Чарлсу Дарвину, то има везе са избором партнера. Међутим, Херберт Спенсер је видео музику као развој из страствене елоквенције, а музику као израз емоција.
У античкој Грчкој, музика се свирала на венчањима, а постојале су и љубавне песме. Муза Ерато је била заштитница љубавних песама, али знање се заснива на митовима и археолошким доказима, а не на писаној музици. У 9. веку у Источном римском царству развијена је музичка нотација, неуме нотација, а након додавања линија, системски систем је створен око 11. века, тако да је тачан облик музике добро документован тек из овог периода.
Средњовековна музика Објашњење настанка љубавних песама може се наћи у делу Денија де Ружмона „Љубав у западном свету“. Де Ружмонова теза је да је љубавна песма проистекла из дворских љубавних песама трубадура и да су те песме представљале одбацивање историјског хришћанског појма љубави.
Кодекс Манес из 14. века укључује љубавне песме војвода попут Јована I, војводе од Брабанта и Вилијама IX, војводе од Аквитаније.
Рукопис Грутузеа,написан на средњохоландском језику - компонован око 1400. године у Брижу садржи 147 песама, укључујући и неколико љубавних песама са музичким нотама. Неколико аутора је саставило, углавном непознатих.
Ренесанса Франческо Петрарка је опевао своју вољену Лауру у 366 песама, сакупљених у „Канцонијери“. Песме су, између осталих, компоновали у музику Клаудио Монтеверди, Орландо ди Ласо и Гијом Дифе (Vergene bella).
Класична музика У оквиру класичне музике, романтизам се најчешће повезује са љубавном музиком, посебно романтичном љубавном музиком, а љубавна песма се назива романса, иако се термин не ограничава само на вокалну музику.
Oxford Dictionary of Music наводи да „генерално подразумева посебно личну или нежну особину“. Романса може бити наративна и обично љубавна, али и једноставна арија у опери, као примери, „Plaisir d'amour“ од Падре Мартинија и арија Жоржа Бизеа „Je crois entendre encore“ (романса из Надира) из опере „Les pêcheurs de perles“.
Франц Шуберт је написао неколико романси, а Ђузепе Верди „Селесту Аиду“ о немогућој љубави према етиопској робињи. Песници попут Јохана Волфганга фон Гетеа и Федерика Гарсије Лорке писали су романсе, које су касније преточене у музику, попут песме Тake this waltz канадскког кантаутора Леонарда Коена.
Популарна музика Примери љубавних песама у оквиру популарне музике су „Jackson“ Лусинде Вилијамс, „ My Heart Will Go On“ Селин Дион, насловне песме филма Титаник. Најпродаванија песма о сломљеном срцу је „I Will Always Love You“ Витни Хјустон, коју је написала Доли Партон. Америчка кантауторка Тејлор Свифт воли песме на тему раскида.
Референце
Категорија:Љубав Категорија:Articles with hAudio microformats