мини|Метак за иглењачу Драјзе (лево) и Шаспо (десно). Иглењаче (, ), најстарије пушке острагуше са ударном иглом и обртно-чепним затварачем, које су користиле сједињени метак са картонском чахуром. Овај тип пушака био је у употреби од 1841. до 1871. у више европских земаља, када су их замениле модерније пушке сличног система, али на метке са металном чахуром.
Карактеристике мини|Шематски приказ прве иглењаче, Драјзе модел 1841. мини|Шематски приказ француске иглењаче Шаспо модел 1867. Прве пушке иглењаче конструисане су у Пруској 1841. године. За разлику од изолучених мускета са табаном на капислу које су се све до 1866. користиле у већини земаља, пушке иглењаче пуниле су се отпозади (отварањем чепног затварача) и то сједињеним метком, који је садржао барут, капислу и зрно у картонској чаури. Муниција за прве иглењаче имала је картонску чауру испуњену барутом, са дугуљастим (цилиндрично-коничним) зрном на предњем крају, док се каписла налазила унутар чауре, на постољу зрна. Повлачење ручице цилиндричног чепног затварача уназад, отварало је барутну комору и напињало опругу веома дугачке ударне игле, која се налазила унутар тела затварача. Сједињени метак убацивао се у сандук пушке и потискивао у барутну комору гурањем затварача унапред, који се забрављао окретањем ручице удесно на крају покрета. Повлачење окидача опуштало је ударну иглу, која би пробила дно картонске чахуре и барутно пуњење и активирала капислу на дну зрна.
Најраније иглењаче, система Драјзе, могле су да испале до 7 метака у минуту, више него двоструко брже од најбољих изолучених мускета тог времена. Уз то, иглењача се могла напунити лежећи, што је омогућавало војницима да се користе заклоном, док су се спредњаче морале пунити стојећи, што је излагало стрелца мецима противника.
Недостаци мини|Попречни пресек метка за иглењачу Драјзе (лево) и Шаспо (десно). Недостатак пушака иглењача била је њихова муниција:
прво, картонска чахура није чврсто затварала цев, па се део барутних гасова расипао, смањујући домет и прецизност оружја. друго, положај каписле унутар чахуре излагао је ударну иглу експлозији барута при сваком пуцању, па су се игле због корозије брзо трошиле и ломиле. Драјзеова пушка решила је овај проблем тиме што су се ударне игле споља увртале у задњи крај затварача и могле лако заменити, без икаквог алата.
Модели +Познате пушке иглењаче (1841-1871)СистемМоделКалибар (мм)Дужина (цм)Маса (кг)Број жлебова у цевиЗатварачМетакЧахураМаса зрна (г)Почетна брзина (м/с)Брзина гађања (зрна у минути)Домет (м)ДржаваДрајзе184115,431434,984Уздужно-ваљкастСједињенПапирна212297До 1.000ПрускаШаспо186711130,54,054Обртно-чепниСједињенПапирна254209ФранцускаКаркано186717,5141,44,154Уздужно-ваљкастСједињенПапирна363169Италија
Употреба мини|Пруски војник наоружан иглењачом Драјзе, слика из 1870. године. Прво ватрено крштење пруска иглењача Драјзе имала је у Другом шлезвичком рату (1864) и аустријско-пруском рату (1866), где се показала далеко надмоћнијом од спредњача које су користили пруски противници. После аустријско-пруског рата предност иглењача над изолученим мускетама постала је очигледна у целој Европи, па су многе земље (Француска, Италија) одмах усвојиле сопствене иглењаче. Најсавршенија иглењача била је свакако француска пушка Шаспо модел 1867, која је масовно коришћена у француско-пруском рату (1870-1871) против Немаца наоружаних примитивнијим (и старијим) иглењачама Драјзе. Уочивши недостатке својих иглењача, Немци су одмах после рата усвојили модернију пушку Маузер модел 1871, која је имала мањи калибар (11 мм), усавршени обртно-чепни затварач, краћу ударну иглу и метак са металном чахуром (с капислом у дну). Маузерова пушка одмах је истиснула иглењаче из употребе и постала је образац за развој свих каснијих пушака са чепним затварачем.
Референце
Литература
Категорија:Рано ватрено оружје Категорија:Војна терминологија