мини|лево|150px|Клод Дорније пројектант авиона Дорније -{Rs I}- познат и као -{Zeppelin-Lindau Rs.I}- је био немачки џиновски летећи чамац двокрилац из Првог светског рата (1915.). који је изградила компанија за производњу авиона Дорније-Верке са седиштем на Боденском језеру. Авион је пројектовао Клод ДорнијеDornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH. а намена ми је била хидроавион извиђач дугог долета. Значај овог авиона је у томе што су за његову израду коришћени метални материјали, као и због своје величине; био је највећи авион на свету у време израде.
Пројектовањје и развој мини|десно|300п|Мотор -{Maybach Mb IVa}- авиона Dornier -{Rs I}- мини|десно|300п|Dornier -{Rs I}- изглед након реконструкције мини|десно|300п|Авион Dornier -{Rs I}- бочни изглед Ово је био први авион који је пројектовао Клод Дорније као директор Цепелиновог одељења за пројектовање и производњу авиона. Жеља власника фирме Фердинада фон Цепелина је била да се направи огроман авион који ће заменити ваздушне бродове (цепелине) због њихове рањивости. На самом почетку овог посла било је јасно да се такви авиони не могу градити од дрвета и платна. Искуство које су они имали са градњом цепелина уз примену челика и дуралуминијума је био предуслов за отпочињања авантуре (у то време) која се зове градња авиона од метала. Технички опис Авион Дорније -{Rs I}- је тромоторни хидроавион двокрилац у облику летећег чамца. Авион је превасходно металне конструкције са незнатним учешћем осталих материјала. Намена овог авиона су дуготрајне патроле морским пространствима и могао је да прими до 7 чланова посаде.
Труп авиона у облику чамца је имао решеткасту челичну структуру која је била делимично обложена дуралним лимом а део који не долази у додир са водом је прекривен импрегнираним платном, у циљу смањења тежине авиона. У кљуну авиона је била смештена кабина за два пилота који су седели један поред другог. Авион је био опремљен дуплим командама и застакленим предњим делом тако да су пилоти имали добру прегледност. На горњој страни трупа (палуби) су се налазили округли отвори за улазак посаде у труп авиона. Погонска група се састојала од три водом хлађена линијска мотора -{Maybach Mb IV}- снаге од 240 -{KS}- и три потисне дрвене елисе фиксног корака са пречником од 3,5 -{m}-. Распоред погонског агрегата био је неуобичајен, са два мотора смештена унутар трупа, од којих је сваки покретао потисни пропелер преко система вратила и конусних зупчаника, и једним централним мотором смештеног у гондоли између крила на чијем је вратилу директно причвршчена потисна елиса. Смештај централног мотора у гондолу између крила је било изнуђено решење, јер у трупу због ширине, није могао да стане трећи мотор.
Оба крила, константне ширине, стим што је доње крило било нешто краће од горњег су се налазила изнад трупа, међусобно су била учвршћена са по четири сета са сваке сране крила структуром упорница типа Воренове решеткасте конструкције које су се састојале од подупирача у облику слова „V“, што је елиминисало потребу за жичаним учвршћивањем које су извор отпора при лету авиона. Структура крила је формирана од челичних носача (рамењача), четири у горњем крилу и три у доњем крилу, и дуралуминијумских ребара причвршћених за носаче. Облога крила је била од импрегнираног платна. Испод крајева доњих крила су били постављени пловци направљени од дуралуминијума који су имали функцију стабилизовања авиона на валовитој воденој површини.
Реп авиона је такође имао челичну носећу решеткасту структуру највећим делом пресвучену платном. Авион је имао један вертикални стабилизатор и кормило правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима висине. Сви ови елемти су имали конструкцију као и крила и облогу од платнаhttps://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft25832.htm. Наоружање Прототип није био наоружан.
Оперативно коришћење Авион -{Rs I}- је произведен у једном примерку (прототип). Радови на њему су завршени до октобра 1915. године а тестирања су почела 23. октобра. Приликом тестирања дошло је до квара на левом мотору тако да је оштећено крило и уништен преносни систем од мотора до елисе. Уместо поправке извршена је реконструкција погонског система на начин да се мотори из трупа авиона пребаце у гондоле између крила као што је то био средишњи мотор. Авион је поринут у море и пре него што је почело тестирање, 21. децембра 1915. олуја је покидала везове и бацила авион на обално стење и тотално га скршила да се није могао поправити. Земље у којима је коришћен овај авион
Види још Дорније Rs II Дорније Rs III Дорније Rs IV
Референце
Литература
Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH. Michael Schmeelke: Dornier Metallflugzeuge 1914–1919. Scherzer, Bayreuth 2014, , Heinz A. F. Schmidt: Historische Flugzeuge. Band 1. Transpress, Berlin, (VLN 162-925/25/68). Günter Frost, Karl Kössler, Volker Koos: Dornier. Von den Anfängen bis 1945. Heel, Königswinter 2010,
Спољашње везе https://www.airwar.ru/enc/flyboat/rs1.html https://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft25832.htm https://www.youtube.com/watch?v=-nhPDxVEgxQ
Категорија:Хидроавиони Категорија:Дорније авиони Категорија:Војни авиони 1910—1919. Категорија:Авиони Првог светског рата