Панини, данас ређе назван панино су сендвичи направљени од италијанског хлеба (као што су ћабата и ), обично се служи топло након печења на роштиљу или тостирања.
У многим земљама енглеског говорног подручја, назив се даје грилованом сендвичу направљеном од разних врста хлеба. Хлеб се сече хоризонтално и пуни се додацима, а често се служи топао након што се загреје на роштиљу.
Етимологија је реч италијанског порекла. На италијанском језику, именица (множина ) је деминутив од речи (). () односи се на сендвич, али реч такође се често користи самостално да означи сендвич.
У земљама где је енглески доминантан, се широко користи као једнина, са обликом множине или , иако неки говорници користе једнину и множина као на италијанском.
Историја мини|Панини са мортаделом|лево Иако први помен панинија у САД датира из 1956., а претеча се појавила у италијанској куварској књизи из 16. века, сендвичи су постали модерни у миланским баровима, названи , током 70-их и 80-их. Модерни амерички ресторани почели су да продају панини, са препознатљивим варијацијама које су се појављивале у разним градовима.
Током 80-их термин настао је у Италији да означи припадника омладинске културе коју представљају посетиоци сендвичарских барова, као што је милански , и први италијански ресторани брзе хране америчког типа. били су приказани као десничарски оријентисане, модно опседнуте особе, које су уживале у представљању робе широке потрошње из раних 80-их као статусних симбола.
Референце
Литература
Категорија:Сендвичи Категорија:Италијанска кухиња