Жупанија Арва (, , , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске од 14. века до 1920. године. Њена територија се сада ) налази у северној Словачкој и јужној Пољској. Данас се словачки назив користи само као неформална ознака одговарајуће територије (регион Орава).
Географија thumb|left|alt=Карта жупаније Арва у Краљевини Мађарској (1891)|Мапа жупаније Арва, 1891. Између 1804-1854 и 1860-1920, жупанија Арва се граничла са аустријском Галицијом и мађарским жупанијама Тренчен, Туроц и Липто. Територија жупаније се налазила дуж реке Арва (Orava) између Зазриве (Zázrivá) и Татре. Њена површина је 1910. године износила 2.019 km² (780 квадратних миља). Сада је територија подељена између Пољске и Словачке. Главни пољски град Ораве је Јаблонка.
Седишта Седиште округа било је у Оравском замку (мађарски:Árva vára). Након уништења града од стране литванских трупа 1683. године, седиште је премештено у Алшокубин (такође Колбин, Кублен, Кубин, такође Хелбен, Клбин, Кулбин, Кублин, данашњи Долни Кубин).
Историја Настајући из краљевског поседа Зољом (мађарски: zólyomi erdőispánság), први писани помен о жупанији Арва датира из 1349. године. Међутим, територија се још увек помиње као округ 1351-1368. године и коначно је постала жупанија са сопственом самоуправом 1370. године.
Дана 13. септембра 1850. године, након Револуција 1848. године у Аустријском царству, жупаније Арва и Туроц су спојене у жупанију Арва-Туроц, постајући део Војног округа Пресбург, ово спајање је поново потврђено 1853. и 1854. године. Године 1860. обновљене су жупаније Мађарске пре 1850. године, укључујући и Арву.
Након Првог светског рата, територија целог округа постала је део новоформиране Чехословачке. Након граничног спора (детаљно обрађеног у одељку о пољско-чехословачким граничним сукобима), неколико села на североисточној територији размењено је између Пољске и Чехословачке. Чехословачки део бившег округа укинут је 1. јануара 1923. годинеVolko-Kiš 2007, , а његова територија постала је део округа Вах.
Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта округа са подацима пописа из 1910. године (видети легенду у опису) + Становништво по матерњем језику Попис Укупно словачки мађарски немачки Друго или непознато 1880. 81.643 75.901 (96,26%) 355 (0,45%) 2.213 (2,81%) 378 (0,48%) 1890. 84.820 81.600 (96,20%) 773 (0,91%) 1.918 (2,26%) 529 (0,62%) 1900. 85.009 80.487 (94,68%) 1.494 (1,76%) 2.127 (2,50%) 901 (1,06%) 1910. 78.745 59.096 (75,05%) 2.000 (2,54%) 1.518 (1,93%) 16.131 (20,49%)
+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици лутерани јевреји Друго или непознато 1880 81.643 71.407 (87,46%) 7.272 (8,91%) 2.934 (3,59%) 30 (0,04%) 1890 84.820 74.892 (88,30%) 7.153 (8,43%) 2.742 (3,23%) 33 (0,04%) 1900 85.009 75.337 (88,62%) 6.936 (8,16%) 2.648 (3,11%) 88 (0,10%) 1910 78.745 69.788 (88,63%) 6.674 (8,48%) 2.205 (2,80%) 78 (0,10%)
Окрузи мини|200px|Локације округа на мапи жупаније Арва Почетком 20. века, окрузи и њихови главни градови били су: Округ (járás) Окрузи Седишта АлшокубинAlsókubin (сада Долни Кубин) НаместоNámesztó (сада Наместово) ТрстенаTrsztena (сада Трстена) ВарTurdossin (сада Тврдошин)
Белешке
Референце
Литература
Nagy József (tanító) 1891: Árvamegyei tót népszokások, Árvamegyei tót népbabonák, Regölés. Ethnographia. Andrej Kavuljak - Peter Ratkoš 1955: Historický miestopis Oravy. Bratislava. Anton Habovštiak 1978: Oravské povesti. Branislav Varsik 1988: Otázky vzniku a vývinu slovenského zemianstva. Viga Gyula 2013: Árva megye helyzete és szerepe a Felföld 18-19. századi gazdasági kapcsolataiban. Történeti Földrajzi Közlemények I/1-2, 3-10. Martinický, Miroslav 2017: Archív Oravskej stolice do roku 1785. Archívny almanach I. Červeňová, Katarína 2019: Vznik Oravského komposesorátu v 17. storočí. Archívny almanach II.
Спољашње везе Попис из 1880. године База података о Орави Етнографски парк Орава Наместово-Орава
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Историја Словачке Категорија:Историја Пољске