Абу ел Абас Мухамед ибн Џафар () познатији по свом престоном имену ел Ради Билах (, „Задовољан Алахом”; 1. јун 909, Багдад — 12. децембар 940, Медина) био је абасидски калиф (934—940). Био је последњи абасидски калиф који је обављао макар традиционалне калифове дужности. Од његове владавине ови послови прелазе у руке амир ел умара, емира над емирима, тако да је калиф неприкривено остао без икакве политичке власти. Уздизање амир ел умара споразумно је омогућио сам калиф не би ли барем номинално сачувао свој положај, који је био озбиљно угрожен услед слома централне власти.

Биографија Абу ел Абас Мухамед је био син абасидског калифа ел Муктадира, за време чије владавине је сматран наследником престола. У овим претензијама испречио му се стриц ел Кахир, који је збацио Муктадира 932. године. Међутим, испоставило се да Кахир није у стању да плаћа војску, па су га 19. априла 934. године дворани и турска гарда џилмана збацили и ослепели. Тим чином је на место калифа уздигнут Абу ел Абас Мухамед, који је том приликом узео име ел Ради Билах, у значењу „Задовољан Алахом”. Калифова улога је у то време била сведена на чисто церемонијалну. Његове дужности свеле су се на: председавање државним саветом, предвођење молитве петком у Багдаду, појављивање се на политичким скуповима и помагање сиротињи. Централна власт Калифата урушавала се на свим фронтовима. Ионако тешко стање још су више погоршавали порази од Византије у ел Авасиму. Дана 19. маја 934. године византијски војсковођа Јован Куркуас освојио је важни град Мелитену. Истовремено, у самом Багдаду је дошло до нереда услед напада ханбелијских фанатика на своје верске неистомишљенике.

У лето 935. године, у најзападнијим областима у којој се и даље осећала власт Абасида, дошло је до сукоба између Ахмеда ибн Кајгалаха, гувернера Египта, и турског моћника Мухамеда ибн Тугџа, познатог као ел Икшид, по средњоазијског титули принца. Икшид је напао Ахмеда и копном и морем. Флота турског моћника заузела је Тинис, на шта је гувернер побегао Фатимидима. Затим је пао Фустат, који је Икшид узео за престоницу оснивајући државу Икшидида. За кратко време нова држава је успоставила контролу над читавим Египтом и Левантом, који су на овај начин били трајно изгубљени за Абасиде. Икшид и ел Ради су затим ступили у преговоре. Иако је калиф био војнички немоћан, његов верски ауторитет остао је велики, па је Икшиду било потребно да исти призна његову власт. После дужих преговора, Ради је 939. године признао државу Икшидида, а она номинално врховну власт Калифата.

Нарочито од 935. године, у северној Месопотамији су све самосталније наступали Хамданиди, гувернери Мосула. Они су преузели на себе борбе са Византијом у име Калифата. Зарад одбране од нових непријатеља, византијски двор је приступио поправљању односа са ел Радијем. Међутим, то није много поправило њихов положај. Септембра 938. године Хамданиди су потукли Јована Куркуаса у области горњег Еуфрата и продрли у Јерменију, где су натерали више јерменских и грузијских кнезова да признају њихову врховну власт. Године 940. упали су у визатијску територију и опљачкали област Колонеје.

Порески приходи Калифата, нарочито услед губитка источних области, били су девастирани. Већ 936. године ел Ради није био у стању да плаћа војску, једва је успевао да некако финансира трошкове свог двора. Калиф тако више није био ни у могућности да се одупре било каквој озбиљнијој опасности по сопствени положај. Његов најмоћнији генерал, Мухамед ибн Раик, преузео је власт над областима јужно од Багдада и одбијао да у престоницу пошаље порезе из тих крајева. Ибн Раик је понудио Радију да га призна за амир ел умара, емира над емирима. Генерал би заузврат, праћен својим турским ратницима, донео прикупљен порез у Багдад и преузео управљање градом, док би Радију било омогућено да формално остане калиф. Како му ништа друго није преостало, Ради се сагласио са понудом. Преузевши власт над Багдадом, Ибн Раик је распустио градске оружане снаге. По његовој наредби, дотадашњем везиру Ибн Мукли одсечена је рука и он је бачен у тамницу. Долазак Ибн Раика практично је представљао крај Абасидског калифата. Остацима велике и моћне државе управљао је емир над емирима, док је калифу остало нешто мало више од пуке титуле.

Уместо да донесе жељени мир, Ибн Раик је иницирао сукобе у самом Багдаду, све са циљем успостављања своје неприкосновене власти. Његово деловање је претило да уништи и оно мало што је од Калифата преостало. Током оружаних сукоба са својим противницима наредио је чак да се пробије канал Нахраван, иригациони систем који се простирао на око 20 km дуж сланих и безводних равница источно од Багдада. Тиме је привремено зауставио свог противника, али је истовремено резултирало потпуним уништењем система који је те равнице чинио густо насељеним. Пољопривредници, који су своје производе продавали на багдадским тржницама, ускоро су почели да напуштају своја земљишта. Године 938. Ибн Раика је збацио његов официр Баџкам, који је такође добио титулу емира над емирима. На ескалацију сукоба додатно је утицао низ необично хладних зима, који је изазвао глад, која је само подстакла побуне и нереде.

Дана 12. децембра 940. године, Ради је умро у Медини, вероватно током хаџилука. На вест о његовој смрти, дошло је до нових немира у Багдаду у које су се умешали и Хамданиди. На крају је компромисом међу различитим фракцијама, вољом Баџкама, нови калиф постао Радијев полубрат Абу Исхак Ибрахим, који је узео име ел Мутаки.

Насупрот политичком пропадању, ел Радијеву владавину обележила је процват уметности. Сам калиф је писао песме из којих се може видети његова дубока побожност. Нарочито деловањем везира Ибн Мукле дошло је до узлета калиграфије. Везир, који је и сам био калиграф, поставио је чврсте основе и утврдио правила ове уметничке дисциплине.

Референце

Литература

Категорија:Рођени 909. Категорија:Умрли 940. Категорија:Халифи Категорија:Абасиди Категорија:Арапски песници