десно|мини|Дачке златне наруквице из Сармизегетуше, Румунија, датирају из 1. века пре нове ере или 1. века нове ере десно|мини|Дачка златна наруквица, датирана у 1. век пре нове ере или 1. век нове ере, из Сармизегетуше Дачке наруквице су наруквице повезане са древним народом Дачана, посебном граном Трачана. Ове наруквице су коришћене као украси, валута, ознаке високог ранга и заветни приноси Њихови украси се састоје од многих сложених регионално различитих стилова. Дачани су носили наруквице различитих врста, али најкарактеристичнији комад њиховог накита биле су велике вишеспиралне наруквице; угравиране палметама према крајевима и завршавају се у облику животињске главе, обично змијске.

Историја Дачана Дачани су живели на веома великој територији, која се протезала од Балкана до северних Карпата и од Црног мора и реке Дњестар до Тиске равнице, а понекад чак и до средњег Дунава.

Дачка цивилизација је прошла кроз неколико фаза развоја, од трачке фазе у бронзаном добу до гето-дачке фазе у класичном периоду која је трајала од 1. века пре нове ере до 1. века нове ере. Трачка фаза је повезана са појавом трачких популација спајањем локалног халколитског становништва са долазећим народима прелазног периода индоевропеизације. До времена бронзаног доба, и током прелазног периода у гвоздено доба, културе овог карпатског подручја могу се приписати прототрачким, па чак и трачким популацијама - прецима народа познатих Херодоту као Агатирси и Гети, а Римљанима као Дачани (до другог гвозденог доба). Културу ових група карактерисале су војне аристократије.

У овим раним временима, најспецифичнији мотиви наруквица су спирала и рог, који су коришћени да ратнику пруже и физичку и деистичку заштиту.

Спирални мотив (нпр. наруквице из Сакошу Мареа, Фиригијаза (сада Фиритеаз), Сакуени) повезан је са соларним култовима. Могуће је да је то било наслеђе локалне халколитске културе, или наглашен микенски утицај северно од Дунава. Мотиви рогова (нпр. наруквице из Пипеје, Бије (Шона), Боарте (Шеика Маре) ) можда су донели сточари (Протоиндоевропљани).

Пети век пре нове ере повезује се са дачком фазом уметности и то је време латенског периода (гвоздено доба II) када је дачка култура цветала, посебно у трансилванским цитаделама. Дачка уметност гвозденог доба II има све карактеристике мешовитог стила, са коренима у халштатској култури (1200–500. п. н. е.). Карактерише је наглашена геометрија, криволинијски стил и мотиви биљног порекла. У то време, поред старијих локалних типова, Дачани су правили све врсте наруквица које су биле уобичајене у Римском царству. Постојала је стална склоност Дачана ка украшавању сребрних спиралних наруквица са животињама попут змија и вукова.

Период између 2. века пре нове ере и 1. века нове ере назива се „класично дачки“. У то време Дачани су развили уметност обраде сребра и стил који се може посебно описати као дачки стил. Састоји се од старијих традиционалних локалних елемената, који датирају још из првог гвозденог доба, али и од елемената келтског, скитског, трачког и посебно грчког порекла. Наруквице овог уметничког облика укључују сребрно прстење за руку, са крајевима у облику стилизованих глава животиња, и тешке спиралне наруквице са позлаћеним крајевима украшеним палминим листовима, које се завршавају главама животиња.

Класични дачки период завршава се када су делови дачке државе сведени на римску провинцију од стране Римског царства под Трајаном; један од циљева Римљана био је да заузму богате дачке руднике злата . Након Другог дачког рата (105–106. године нове ере), Римљани су тврдили да су, према проценама савремених историчара, опљачкали 165 тона злата и 300 тона сребра у само једној пљачки. Постојање племенитих метала на само једном месту (у Сармизегетуши) сугерише да је постојала централизована контрола племенитих метала. Према већини историчара, ова врста монопола над племенитим металима и римско насилно сакупљање дачких златних предмета објашњава оскудицу археолошких открића која се састоје од златних украса за период између 3. века пре нове ере и 1. века нове ере; међутим, постојање „Блага дачких краљева“ потврђено је најновијим археолошким налазима великих златних спиралних наруквица из Сармизегетузе . Изгледа да Римљани нису пронашли целокупно краљевско благо.

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе Дачке златне наруквице

Категорија:Праисторијска уметност Категорија:Накит Категорија:CS1 извори на језику — мађарски (hu) Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de) Категорија:CS1 извори на језику — француски (fr) Категорија:CS1 извори на језику — румунски (ro) Категорија:Pages using multiple image with auto scaled images Категорија:Дачани