Дорније -{Do 11}- је био двомоторни војни копнени авион потпуно металне конструције који је 1932. године пројектовала компанија Dornier Flugzeugwerke из Фридрихсхафена. Први лет је обављен 7. 05. 1932. године. -{Do 11}- је био један од првих тешких бомбардера развијених за ЛуфтвафеGünter Frost, Karl Kössler, Volker Koos: Dornier. Von den Anfängen bis 1945. Heel, Königswinter 2010, . Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор -{Siemens Sh 22B-2}- авиона Dornier -{Do 11}- мини|десно|300п|Авион Dornier -{Do 11}- у лету мини|десно|300п|Авион Dornier -{Do 11}- на аеродрому мини|десно|300п|Авион Dornier -{Do 11}- Бугарског ратног ваздухопловства Крајем 1920-их, немачки -{Dornier Metallbauten GmbH}- основао је подружницу у Алтенрајну у Швајцарској за изградњу тешких авиона који су били изричито забрањени одредбама Версајског споразума. -{Do P}- је имао четири мотора, -{Do Y}- три, а -{Do F}- је био велики двомоторни авион. Сви су описани као теретни авиони, али њихова подобност као бомбардера била је очигледна. Крајем 1932. године смело је одлучено да се -{Do F}- почне производити у немачкој фабрици у Фридрихсхафену, а ознака је промењена у -{Do 11}-.

Дорније -{Do 11}- је био немачки тешки двомоторни бомбардер, моноплан развијен у тајности почетком 1930-их. Првобитно се звао Дорније -{Do F}- (као путнички авион који је К. Дорније почео да пројектује 1925.) пре него што га је преименовало Министарство ваздухопловства Рајха 1933. године, и у то време се сматрао тешким бомбардером. Технички опис Труп авиона је био правоугаоног попречног пресека имао је структуру направљену од челичних цеви а облогу од дуралуминијумског глатког лима. За горњи део челичне структуре трупа везана је челична структура крила. У трупу авиона су се налазиле три отворене кабине за смештај посаде. У првој кабини смештене у сам кљун авиона, седео је предњи стрелац који је управљао покретним митраљезом на обртној турели. Иза њега се налазила двоседишна кабина за пилота и радио телеграфисту (бомбера) и на другој половини трупа према репу се налазила кабина стражњег стрелца који је такође био наоружан покретним митраљезом.

Крило је било конзолно самоносеће, имало је облик пола елипсе, праву задњу ивицу и елипсасто закривљену предњу ивицу. Са три челична носача (рамењаче) је било причвршћено за труп и додатно укрућено једним паром подупирача са сваке стране. Ребра крила су била израђена од дуралуминијума а облга од алу лима. На предњој ивици крила налазила су се два проширења у облигу гондоле у које су били смештени мотори.

Погонска група се састојала од два ваздухом хлађена радијална мотора са 9 цилиндара -{Siemens Sh 22B-2}- снаге 519 -{KS}- сваки. На вратило мотора је била насађена трокрака, вучна метална елиса фиксног корака.

Репна пераја имају металну конструкцију а облогу од алуминијумског глатког лима исто као код крила. Хоризонтални стабилизатори су са доње стране подупирачима били ослоњени на труп авиона.

Точкови стајног трапа са оклопом били су учвршћени за доњу страну трупа помоћу троугласте вињушке и по једног телескопског подупирача са амортизером повезаним са гондолом мотора. Трећа ослона тачка авиона је био клавирски гумени точак који се налазио испод репа авиона. Велики размак између точкова обезбеђује авиону већу безбедност при слетању.

Верзије -{Do F (Do 11A)}- - Прототип путничке верзије са моторима -{Siemens-Jupiter VI 6,3Z}- и дрвеним Дорније четвотокраким елисама.

-{Do 11C}- - Прва производна верзија са звездастим моторима -{Siemens Sh 22B-2}- и трокраким металним елисама.

-{Do 11D}- - Друга производна верзија са скраћеним размахом крила због ублажавања вибрација у крилима. Технички подациDornier (2003). Eine Dokumentation zur Gesciichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH Табеларни приказ техничких података за Дорнијеову фамилију авиона -{Do 11}- Величине -{Do F (Do 11A)}- -{Do 11C}- -{Do 11D}- Посада 4 4 4 Дужина 18,64 m 18,64 m 18,77 m Размах крила 28,00 m 28,00 m 26,30 m Висина 6,32 m 6,32 m 6,32 m Површина крила 111,00 m² 111,00 m² 107,80 m² Маса празног 4.770 kg 4.770 kg 5.060 kg Оптерећење 3.230 kg 3.445 kg 3.140 kg max. Полетна маса 8.000 kg 8.215 kg 8.200 kg Максимална брзина 242 km/h 250 km/h 252 km/h Путна брзина 212 km/h 225 km/h 198 km/h Време пењања 2000 m 10:54 min min 13:00 min Плафон лета 4.700 m 4.700 m 4.100 m Долет 1.200 -{km}- 960 -{km}- 960 -{km}- Погонски мотор(и) 2 x -{Siemens-Jupiter VI 6,3Z}--звездсти моторса 510 -{KS}- 2 x -{Siemens Sh 22B-2}--звездсти моторса 519 -{KS}- 2 x -{Siemens Sh 22B-2}--звездсти моторса 519 -{KS}- Наоружање 3 x MG 15 + 1.000 kg bombi 3 x MG 15 + 1.000 kg bombi 3 x MG 15 + 1.000 kg bombi Оперативно коришћење Укупно је произведено 152 -{Do 11}- авиона свих типова. Први купац биле су Немачке државне железнице, које су под окриљем брзог теретног превоза, заправо омогућиле тек насталом Луфтвафеу да почне са обуком будућих посада бомбардера. Планирано је да се 1934. године испоруче 372 авиона -{Do 11}-, али кашњења у производњи, плус лоше управљање и грешке у структури авиона, довели су до замене модификованим -{Do 11D}- са скраћеним распоном крила. Испоручено је најмање 77 -{Do 11D}-. Дванаест авиона -{Do 11}- испоручено је Краљевском бугарском ратном ваздухопловству средином 1937. годинеhttps://www.aviastar.org/air/germany/dorn_do-23.php. -{Do 11}- је значајан јер је био први тешки немачки бомбардер између два рата. Пројектован, направљен и једно време служио у тајности и био главни тешки бомбардер тихо развијајућег Луфтвафеа. Такође је био први који је имао два велика мотора, за разлику од својих претходника -{Do Y}- и -{Do P}-, који су користили три, односно четири мотора. Код овог авиона је покушано да се угради увлачећи стајни трап али због недостатака одустало се од тога и уграђиван је фиксни стални трап. Авион -{Do 11}- је 1936. године због недостатака повучен из немачког ваздухопловства и замењен савременијим и поузданијим авионимаhttps://www.airwar.ru/enc/bww2/do11.html. Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH. Dornier Stiftung für Luft- und Raumfahrt (Hrsg.): Dornier. Werksgeschichte und Flugzeugtypen. Delius Klasing, Bielefeld 2009, . Günter Frost, Karl Kössler, Volker Koos: Dornier. Von den Anfängen bis 1945. Heel, Königswinter 2010, , Stützer H, Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford.

Види још Дорније Do J Дорније Do Y Дорније Do P Дорније Do N Дорније Do 13 Дорније Do 23 Списак немачких ваздухоплова у Другом светском рату

Спољашње везе https://www.aviastar.org/air/germany/dorn_do-23.php https://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/do11.html https://1000aircraftphotos.com/HistoryBriefs/DornierDo11-Do13-Do23.htm https://www.wehrmacht-history.com/luftwaffe/bombers/dornier-do-11-bomber.html https://www.historyofwar.org/articles/weapons_dornier_do11.html https://www.destinationsjourney.com/historical-military-photographs/dornier-do-11/ https://www.nevingtonwarmuseum.com/do-11.html https://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft31262.htm https://www.airwar.ru/enc/bww2/do11.html https://war-book.ru/dornier-do-11-bombardirovshhik-germaniya/ https://www.avionslegendaires.net/avion-militaire/dornier-do-11-do-13-do-23/

Категорија:Бомбардерски авиони Категорија:Дорније авиони Категорија:Војни авиони