Жупанија Гемер Кишхонт (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Главни град жупаније је био Римасомбат (данашња Римавска Собота). Већи део њене територије је данас део Словачке, док мањи део припада Мађарској.

Географија mini|лево|200п|Мапа жупаније Гемер Кишхонт из 1891. Жупанија Гемер-Кишхонт је 1910. године делила границе са жупанијама Зољом, Липто, Сепеш, Абауј-Торна, Боршод, Хевеш и Ноград. Налазио се у Гемер–Сепеши-ерцхеђшег (данашњим словачким рудним планинама) отприлике између данашње словачко-мађарске границе, градова Полтар и Рожњо (данашња Рожњава) и ниских Татри (мађарски: Alacsony-Tátra), а кроз жупанију је текла река Шајо. Површина жупаније је 1910. године износила 4.279 km².

Историја Кроз своје време постојања жупанија Гемер Кишхонт је била део Краљевине угарске (1802-1923) и Краљевине Мађарске (1938-1945)

Жупанија Гемер-Кишонт, комбинација жупанија Гемер и региона Кишхонт, формирана је 1802. године. Постојала је до краја Првог светског рата. Гемер је једна од најстаријих жупанија мађарске Краљевине и помиње се већ у 11. веку. Кишхонт је територија отприлике између градова Тисолц (данас Тисовец) и Римасомбат (данас Римавска Собота). Жупаније Гемер и Кишхонт биле су део Османског царства између 1541–1595 и 1596–1686. године.

Након Првог светског рата, већи део жупаније Гемер-Кишхонт постао је део новоформиране Чехословачке, што је остварено 1920. године Тријанонским споразумом. Подручје око Путнока постало је део новоформиране мађарске жупаније Боршод-Гемер-Кишонт (тренутно део жупаније Боршод-Абауј-Земплен) 1923. године. Чехословачки део жупаније био је део Словачке земље (Slovenská krajina/zem).

Пратећи одредбе Прве бечке арбитраже, већи део чехословачког дела поново је постао део Мађарске у новембру 1938. Жупанија Гемер-Кишонт је поново створена. Мали, најсевернији део који је остао у словачким рукама (између осталог, градови Добшина и Ревуца) постао је део нове жупаније Хрон (Pohronská župa). Тријанонске границе су враћене након Другог светског рата, а жупанија је спојена са жупанијом Боршод-Гемер. Од 1993. године, када је Чехословачка подељена, Гемер и Малохонт су део Словачке, а од 1996. године подељени су између Кошичког краја и Банскобистричког краја.

Демографија thumb|лево|200п|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. thumb|250п|Бивши жупанија Гемер-Кишхонт постављен на мапи савремене Словачке. + Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски словачки немачки Друго или непознато 1880. 169.064 83.235 (50,95%) 72.432 (44,34%) 5.714 (3,50%) 1.981 (1,21%) 1890. 174.810 93.695 (53,60%) 74.731 (42,75%) 4.770 (2,73%) 1.614 (0,92%) 1900. 183.784 103.660 (56,40%) 74.517 (40,55%) 4.059 (2,21%) 1.548 (0,84%) 1910. 188.098 109.994 (58,48%) 72.232 (38,40%) 2.930 (1,56%) 2.942 (1,56%)

+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици лутерани калвинисти Јевреји гркокатолици Друго или непознато 1880. 169.064 68.776 (40,68%) 60.138 (35,57%) 32.066 (18,97%) 4.320 (2,56%) 3.662 (2,17%) 102 (0,06%) 1890. 174.810 73.197 (41,87%) 59.486 (34,03%) 33.479 (19,15%) 4.572 (2,62%) 4.019 (2,30%) 57 (0,03%) 1900. 183.784 79.838 (43,44%) 59.459 (32,35%) 34.707 (18,88%) 5.339 (2,91%) 4.344 (2,36%) 97 (0,05%) 1910. 188.098 85.355 (45,38%) 57.744 (30,70%) 34.798 (18,50%) 5.603 (2,98%) 4.410 (2,34%) 188 (0,10%) Окрузи мини|250п|Локације округа на мапи жупаније Гемер Кишхонт

Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Окрузи () Округ Седиште ФеледFeled (сада Јесенске) ГарамвелђNándorvölgy (сада Ваљковња) НађрецеJolsva (сада Јелшава)Путнок ПутнокРатко Ratkó (сада Раткова) РимасомбатNyustya (сада Хнуштја) РожњоRozsnyó (сада Рожњава) ТорнаљаTornalja (сада Торнаља)Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok) Dobsina (сада Добшина) Jolsva (сада Јелшава) Nagyrőce (сада Ревуца) Rimaszombat (сада Римавска Собота) Rozsnyó (сада Рожњава)

Путнок је и даље у Мађарској, сви остали именовани градови су сада у Словачкој. Белешке

Референце

Литература

Borovszky Samu: Magyarország vármegyéi és városai. Gömör és Kis-Hont vármegye, 1903 Forgon Mihály (történész): Gömör-Kishont vármegye nemes családjai I-II. Kolozsvár, 1909. Ila Bálint: Gömör vármegye iskolaügye 1770–1777. Budapest, 1937. (Domanovszky Sándor Emlékkönyv) Ila Bálint: A gömöri jobbágyság a XVI-XVIII. században. Budapest, 1937. Ila Bálint: Gömör megye I. 1944. Leon Sokolovský 1997: Stručné dejiny Malohontu od roku 1803. Martin. Keményfi Róbert 2002: A gömöri etnikai térmozaik: A történeti Gömör és Kis‐Hont vármegye etnikai térszerkezetének változása – különös tekintettel a szlovák‐magyar etnikai határ futására. Dunaszerdahely. Andrej Štafura 2016: Historické organy stredného Gemera. Farkas Csaba 2020: Mohács előtt és után: Gömör megye hatóságának működése (1470 –1570). Turul 93/3.

Спољашње везе Hungarian Catholic Lexicon (Hungarian only) (articles: Borsod, Gömör és Kishont közigazgatásilag egyelőre egyesített vármegye, Borsod vármegye, Borsod-Abaúj-Zemplén megye and Borsod-Gömör vármegye.) Eintrag zum Komitat in Meyers Konversationslexikon von 1888 Eintrag im Pallas-Lexikon (ungarisch)

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку