Град Камакура у Јапану са три стране је окружен веома стрмим брдима, а са четврте морем. Пре изградње неколико савремених тунела и путева, Седам улаза (), или (који су сви вештачки направљени), представљали су главне везе града са остатком света.Kamakura Shōkō Kaigijo (2008: 54-56) Град је стога био природна тврђава и, према хроници Азума Кагами, Минамото но Јоритомо га је изабрао за своју базу управо из тог разлога. Чини се да је сам назив настао по узору на , који се први пут појављује у књижевности средњег периода Муромачи (око 1450. године). Заједно са другим „нумерисаним” називима попут „Десет извора Камакуре” и „Десет мостова Камакуре”, савремени назив „Седам улаза” је изум из периода Едо, вероватно скован да би подстакао туризам.Kawano (2005:24-25) Азума Кагами их једноставно назива -зака: Кобукурозака, Даибуцузака, Гокуракузака итд. Поред ових седам, увек су постојали и други планински путеви који су повезивали Камакуру са, на пример, Коцубом и Шичиригахамом. Постоји један, на пример, који повезује храм Каизо-ђи у Огигајацуу са станицом Кита-Камакура.Kawano (2005:301) Седам улаза су једноставно били најпогоднији и најважнији.

Иако су били од виталног економског значаја јер су омогућавали саобраћај ка и из спољашњег света, Седам пролаза су имали и велику војну вредност. Као такви, били су утврђени на различите начине, на пример, сужавањем до те мере да је коњ једва могао да прође, и заклањањем погледа онима који долазе. Путеви су такође модификовани додавањем вештачких литица и утврда са којих су стрелци могли да гађају непријатеље испод.

Седам улаза

Пролаз Асаина thumb|250px|Водопади Сабуро на почетку пролаза Асаина Такође познат као и често називан , је повезивао Каназаву (данас део града Јокохама) са Камакуром, истовремено штитећи њен источни бок. Азума Кагами бележи да је одлуку о повезивању града са Каназавом донео 1240. године шикен Хођо Јасутоки. Чини се да име потиче из легенде да га је надљудски херој Асахина (или Асаина) Сабуро Јошихиде (историјска личност и трећи син Ваде Јошиморија) саградио сам за једну ноћ. Водопади у близини улаза у пролаз са стране Камакуре, , такође су названи по њему. Читав пролаз је проглашен историјском знаменитошћу.

Плоча на страни пролаза према Јокохами каже:Јапански текст доступан овде. Историјска знаменитост – пролаз Асаина (5. јун 1969) Године 1240. Камакура шогунат је наредио радове на побољшању комуникација између града и важног центра Муцууре, а изградња је започета у априлу наредне године.

Сам шикен Хођо Јасутоки је руководио радовима и својим коњем носио камење и земљу како би их убрзао.

Муцуура је тада била центар за производњу соли и важна лука за дистрибуцију робе не само ка и из центара регије Канто попут провинција Ава, Казуса и Шимоса, већ и Кореје и Кине.

Роба која је долазила из разних места стизала је овамо бродовима и улазила у Камакуру кроз овај пролаз, чинећи Муцууру локацијом од великог политичког и економског значаја.

Са обе стране пролаза и даље су видљиви остаци утврђења (вештачке литице и равне површине) изграђених ради његове одбране.

Јужно од границе са Камакуром налази се Кумано Џинџа, изграђен да чува несрећни североисточни правац града.

Ово је најстрмији од Седам пролаза Камакуре.

Међународно туристичко удружење Јокохаме Одбор за образовање Јокохаме, Одељење за културна добра, март 1990.

Натпис на стели са стране Камакуре, у близини водопада Сабуро, има веома сличан садржај.Јапански текст доступан овде.

Пролаз Асаина се налази на приближним координатама .

Пролаз Даибуцу Са врха данашњег тунела Даибуцу, је пролазио кроз локалитете Каџивара и Јамазаки, повезујући Камакуру са Фуђисавом. Датум његове изградње није познат, а Азума Кагами га не помиње.Daibutsu Kiridōshi - Kamakura Citizen's Net Чини се да један одломак из дела Шинпен Камакураши указује да је постојао до 1181. године, али је то вероватно грешка. Поправљан много пута у периоду од периода Едо до ере Меиџи, проглашен је за историјску локацију.

Пролаз Гокураку thumb|250px|Пролаз Гокураку, где је војска Ните Јошисаде одбијена одбраном клана Хођо је деоница пута који са плаже у Јуигахами пролази испред капије храма Гокураку-ђи, враћа се ка мору после Инамурагасакија, затим наставља ка Шичиригахами, Кошигоеу и Катасеу, да би се на крају спојио са чувеним путем Токаидо. Према предању, пролаз је отворио оснивач храма Гокураку-ђи, Ниншо (1217–1303). Пролаз је изабрао Нита Јошисада за свој напад на Камакуру 1333. године и због тога је био поприште жестоких борби.

Стела на пролазу каже:Јапански текст доступан овде. Ово место је некада било брдо, али Ниншо, оснивач храма Гокураку-ђи, дао је да се оно поравни и отворио је овај пут. Такозвани пролаз Гокураку-ђи је управо овај пут. Када је 1333. године Нита Јошисада напао Камакуру, шогуни војске Одате Мунеуџи и Еда Јукијоши напредовали су са својим снагама овим путем, и овде су се сукобили са снагама Камакуре под командом Осарагија Саданаоа. Ово је место где су се улогорили и борили.

Пролаз Гокураку се налази дуж пута на координатама .

Пролаз Камегајацу thumb|250px|Страна пролаза Камегајацу према Камакури Назив први пут се појављује у Азума Кагами 1180. године.Kamegayatsuzaka Kiridōshi - Kamakura Citizen's Net Пролаз Камегајацу повезивао је подручје Огигајацу (северозападно од данашње станице Камакура) са храмом Чоџу-ђи у Јаманоучију (Кита-Камакура), у близини храма Кенчо-ђи. Његово име потиче од чињенице да је толико стрм да корњача не би могла да се попне а да се не преврне. Проглашен је историјском знаменитошћу.

Пролаз Камегајацу се налази на приближним координатама .

Пролаз Кеваизака Војно изузетно важан, је водио ка Фуђисави, а затим се пут настављао према провинција Мусаши (подручје око данашњих градова Фучу и Кокубунџи). Због свог стратешког положаја, управо су овде снаге Ните Јошисаде извеле главни напад на град. Пролаз је био поприште борби и у неколико наредних прилика. Због тога је проглашен историјском знаменитошћу. thumb|Улаз пролаза Кеваизака у Камакуру Стела на страни према Камакури каже:Јапански текст доступан овде. Назив пролаза Кеваизака може се писати идеограмима „化粧坂” или „形勢坂”. Према једној теорији, назив потиче од чињенице да је једном приликом заробљен шогун из клана Таира, а на његову одсечену главу нанета је шминка како би је било лакше препознати. Према другој, назив је настао јер је једна проститутка имала своју кућу у подножју падине. У сваком случају, у Азума Кагами се назив никада не појављује. Овај пролаз је био један од Седам улаза у Камакуру и био је важан за одбрану града. Почевши од инвазије Ните Јошисаде 1333. године, био је поприште борби неколико пута. Пролаз Кеваизака се налази унутар подручја парк Генџијама на приближним координатама .

Пролаз Кобукурозака thumb|Пролаз Кобукурозака Назив први пут се појављује у Азума Кагами 1235. године.Kobukurozaka Kiridōshi - Kamakura Citizen's Net Стари пут који прелази преко пролаза, који од светилишта Цуругаока Хачиман-гу напушта савремени пут ка Јаманоучију (Кита-Камакура), пролази испод њега и поново се спаја с њим пре храма Кенчо-ђи, изградили су шикени из клана Хођо. Савремени пут је изграђен током ере Меиџи. Према хроници Таихеики, ово је један од пролаза кроз које је Нита Јошисада покушао да продре у Камакуру 1333. године. Пролаз је проглашен историјском знаменитошћу. Плоча на локалитету гласи: Пролаз Кобукуро-зака повезује западну страну светилишта Цуругаока Хачимангу са улазом у храм Кенчо-ђи. Заједно са пролазом Камегајацу-зака, служио је као витална рута која је повезивала централну Камакуру са подручјем Јаманоучи и убраја се у „Седам улаза у Камакуру” (Камакура Нанакучи). Ови киридоши (просечени планински прелази) били су путеви усечени кроз брда, пројектовани не само да олакшају путовање већ и да служе као одбрамбена упоришта. Тачан датум изградње Кобукуро-заке није познат, али историјска хроника Азума Кагами бележи да је 1235. године (Катеи 1) одржан верски ритуал на „Кобукуро-заки” ради молитве за опоравак Фуџиваре Јорицунеа, петог шогуна Камакура шогуната. Ово сугерише да је пут већ био успостављен у раном 13. веку. Поред тога, илустрована биографија Ипена (Ипен Хиџирие) приказује сцену из 1282. године (Коан 5) у којој су Ипена и његове следбенике на Кобукуро-заки зауставили поданици Хођо Токимунеа, владајућег регента (шикена) у то време, спречивши им улазак у Камакуру. Ова епизода указује да је подручје у том периоду служило као северна граница Камакуре. Кобукуро-зака је остао у употреби током периода Муромачи (1336–1573), а записи попут Фукујама Џоџу Ники откривају да је површина пута спуштана више пута током периода Едо (1603–1868). Камени споменици попут Кошин-то (камени стубови вере Кошин) и Досоџин (божанства заштитници путева) и даље се налазе дуж стазе, евоцирајући слике путника из прошлих векова. У мају 1886. године (Меиџи 19), отворен је нови пут на истоку – данас познат као префектурални пут Канагава, линија Јокохама-Камакура – чиме је просечени прелаз постао слепа улица и завршио своју улогу главног пута.

Локација пролаза Кобукурозака је на приближним координатама .

Пролаз Нагое thumb|250px|right|Пролаз Нагое, важан јер је повезивао Камакуру са полуострвом Миура, широк је мање од 2 метра је био изузетно важан јер је повезивао град са полуострвом Миура. Веома стрм и широк мање од два метра, његово име је првобитно било написано идеограмима 難通 („тежак за пролаз”) управо из тог разлога. Назив подручја око њега се сада пише истим идеограмима (名越), али се изговара Нагое. Проглашен је историјском знаменитошћу.

Плоча са стране Камакуре каже: Када је Камакура шогунат успостављен, да би се омогућила трговина у мирнодопским условима и одбрана у случају рата, отворио је седам пролаза. Пролаз Нагое и даље остаје у облику блиском оригиналном. На страни према Зушију, на неколико места дуж пута и даље су видљиви остаци вештачких литица додатих да допуне природну географију места и обезбеде лаку одбрану. Март 1981, Одбор за образовање Канагаве

Садашње стање Седам улаза Данашњи пролаз Кобукурозака је модеран, широк пут који повезује Камакуру са Кита-Камакуром и остали су само трагови старог пролаза.Чланак „鎌倉七口”- Јапанска Википедија Пролаз Гокураку је такође сада пут. Пролази Даибуцу, Нагоши и Асахина су мање-више исти као пре ере Меиџи, док су пролази Кеваизака и Камегајацу промењени, али су и даље препознатљиви.

Пролаз Шакадо

thumb|190px|right|Страна величанственог пролаза Шакадо према Омачију Поред Седам улаза, у граду постоји још један велики пролаз, огромни који повезује Шакадогајацу са дистриктима Омачи и Нагое (раније зван Нагоши). Иако важан, није се сматрао једним од Улаза јер је повезивао два подручја која су се у потпуности налазила унутар Камакуре.

Пролаз је затворен за сав саобраћај због опасности од одрона камења.

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе Стари путеви Камакуре

Седам улаза и седам пролаза Камакуре

Категорија:Камакура Категорија:Географија Јапана