Бојоз је пециво сефардских Јевреја из Измира, који је практично једини град у Турској где се припрема у комерцијалне сврхе и прати оригинални рецепт. Као такви, они су постали симбол родног града или чежње за неким када су били одсутни. Најпопуларнији бојоз је празан, без меса, сира или надева од спанаћа, а кува га шачица мајстора бојоза у Измиру.
Бојоз је мешавина брашна, сунцокретовог уља и мале количине тахинија. Меси се ручно, а куглица теста се оставља да одстоји два сата. Тесто се затим спљошти до ширине посуде и поново остави да одстоји. Затим се меси и поново отвара, пре него што се обликује у ролат и остави да одстоји још неколико сати. Када је још увек мекано, али спремно да се одвоји на комаде, тесто сече се на мале куглице и ставља у редове малих тепсија и маринира у биљном уљу између пола сата и једног сата. Тесто тада поприма овални облик и добија конзистенцију. Мале куглице се затим могу ставити на плех у рерну на веома високој температури, било у празном облику или са додатком сира или спанаћа унутра.
Уобичајени прилози су црни чај и тврдо кувана јаја обилно посута црним бибером. Бојоз се генерално конзумира напољу и купује се од уличних продаваца. У Измиру се продаје и на традиционалним уличним тезгама „гевреџи“ — малим киосцима за доручак који ујутру служе свеже печена пецива.
Порекло Готово сви извори се слажу око ладинских корена речи „бојоз“. То је допринос градској култури Измира од стране сефардских Јевреја који су етнички очишћени из Шпаније после 1492. и који су се у великом броју населили у неколико истакнутих османских градова тог периода, међу којима се Измир истицао као једна од главних дестинација. Ова објашњења о коренима речи „бојоз“ потврђује присуство веома сличног пецива у кулинарским традицијама других изданака шпанске културе као што су Аргентина, Чиле, Перу и Мексико, где су „бојоси “ чести, посебно у исхрани сефардских Јевреја, обично са филом од сира и спанаћа. На ренесансном шпанском и ладино језику, „бојоси “ значи „свеж, пакет“.
Сви мајстори пекари који су припремали бојоз у Измиру били су Јевреји, а садашње мајсторе је обучавао Аврам Уста, чије се име и данас помиње у комерцијалним слоганима које усвајају неки од ових пекара, који продају „Бојоз Аврама Усте“.
Референце
Категорија:Јеврејска кухиња Категорија:Измир