Споразум о асоцијацији Украјине и Европске уније је Споразум о придруживању између Европске уније (ЕУ), Европске заједнице за атомску енергију (Еуратом), Украјине и тадашњих 28 држава чланица Европске уније (које су засебне стране поред Европске уније и Еуратома). Њиме се успоставља политичко и економско удруживање између страна. Споразум је ступио на снагу 1. септембра 2017. године; раније су делови били привремено примењени. Стране су се обавезале на сарадњу и усклађивање економске политике, законодавства, као и регулативе у широком спектру области, укључујући једнака права радника, кораке ка безвизном кретању људи, размену информација и особља у области правосуђа, модернизацију енергетске инфраструктуре Украјине и приступ Европској инвестиционој банци (ЕИБ). Стране су се обавезале на редовне састанке на врху и састанке министара, других званичника и стручњака. Споразум такође успоставља дубоку и свеобухватну зону слободне трговине између страна.
Споразум обавезује Украјину на економске, правосудне и финансијске реформе како би своје политике и законодавство ускладила са политикама и законодавством Европске уније. Украјина се обавезује да ће се постепено прилагођавати техничким и потрошачким стандардима Европске уније.. BBC News (30 June 2014) Европска унија се слаже да пружи Украјини политичку и финансијску подршку, приступ истраживањима и знању, и преференцијални приступ тржиштима Европске уније. Споразум обавезује обе стране да промовишу постепено приближавање ка Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици Европске уније и политикама Европске одбрамбене агенције.
Споразум долази након више од две деценије у којима су обе стране настојале да успоставе ближе везе једна са другом. С једне стране, Европска унија жели да осигура да њен увоз жита и природног гаса из Украјине, као и извоз робе у Украјину, нису угрожени нестабилношћу у региону, верујући да би се нестабилност на крају могла смањити кроз друштвено-политичке и економске реформе у Украјини. Украјина, с друге стране, жели да повећа свој извоз користећи слободну трговину са Европском унијом, истовремено привлачећи пожељне спољне инвестиције, као и успостављајући ближе везе са друштвено-политичким ентитетом према коме многи Украјинци осећају снажну културну везу. Западна Украјина је генерално више одушевљена чланством у ЕУ него источна Украјина.Ukrainians dream of EU future, BBC News (28 January 2008). RATING (25 May 2012)Ukraine favors Europe over Russia, new CNN poll finds, CNN (13 May 2014)
. ComRes (13 May 2014)
Политичке одредбе споразума потписане су 21. марта 2014. након низа догађаја који су зауставили његову ратификацију, а кулминирали су револуцијом у Украјини и свргавањем тадашњег председника Украјине, Виктора Јануковича. Ово свргавање је изазвано Јануковичевим одбијањем у последњем тренутку да потпише споразум. Русија, други највећи трговински партнер Украјине, уместо тога је предложила сарадњу са постојећом Царинском унијом Русије, Белорусије и Казахстана као алтернативу. Након 21. марта 2014, питања која се односе на трговинску интеграцију су привремено остављена по страни (чекајући резултате председничких избора у Украјини одржаних 25. маја 2014) док Европска унија и нови украјински председник Петро Порошенко нису потписали економски део Споразума о придруживању Украјине и Европске уније 27. јуна 2014. године,. BBC News (27 June 2014) и описали то као „први, али најодлучнији корак“ Украјине ка чланству у Европску унију.
Наслови III, V, VI и VII, као и повезани анекси и протоколи Споразума, привремено се примењују од 1. новембра 2014, док се Наслов IV примењује од 1. јануара 2016, у мери у којој се одредбе тичу надлежности Европске уније. Одредбе су формално ступиле на снагу 1. септембра 2017, након што су све стране ратификације Споразума.
Позадина
Украјина Почев од краја 18. века, већи део Украјине је прво био део Руског царства. Након тога, Западна Украјина је била део Аустроугарске, а затим је припала Другој пољској републици све до совјетске инвазије на Пољску 1939. Украјина се потом придружила Совјетском Савезу (и Руска СФСР и Украјинска ССР су се ујединиле у Совјетски Савез од 1922) све док Украјина није прогласила независност од Совјетског Савеза 24. августа 1991. by Paul Robert Magocsi, University of Toronto Press, (page 563/564 & 722/723)Ukraine: A History 4th edition by Orest Subtelny, University of Toronto Press, (Part four) Независна Украјина (од 1991) је првобитно одржавала јаке везе са Русијом, и као таква, украјинска економија је постала интегрисана са руском економијом.
Пре потписивања споразума, око трећине спољне трговине Украјине обављало се са Европском унијом; још једна трећина је обављана са Русијом.
Европска унија Европска заједница за угаљ и челик основана је 1952. и састојала се од шест западноевропских земаља. То је довело до Европске уније 1992, како су се централне силе повећавале, а број чланица је достигао 28 до 2013. године. Унија има заједничко тржиште и, између осталог, има надлежност да закључује трговинске споразуме. Унија има само надлежности које су јој пренете са држава чланица, и стога, када уговор обухвата области у којима она нема надлежност, државе чланице постају страна уговора заједно са Унијом.
Историја Дана 22. јула 2008. године објављено је да ће између Украјине и Европске уније бити потписан споразум типа „Стабилизације и придруживања“. Међутим, 2011. године висока представница Европске уније за спољне послове, Кетрин Ештон, упозорила је Украјину да, иако ће се разговори о Споразуму о придруживању Европске уније са Украјином наставити, процес ратификације споразума „суочиће се са проблемима ако не дође до промене приступа украјинских власти“ према суђењу бившој премијерки Украјине Јулији Тимошенко. Споразум о придруживању морају ратификовати све државе чланице и Европски парламент да би документ ступио на снагу. Изрицање осуђујуће пресуде Тимошенко на седам година затвора 11. октобра 2011. дочекано је националним и међународним протестима и угрозило је односе између Украјине и Европске уније. Сама Тимошенко је изјавила да њено затварање не би требало да спречи Европску унију да успостави ближе везе са Украјином. Потписивање споразума о придруживању између Украјине и Европске уније, иако финализовано, одложено је 19. децембра 2011. године. Према заједничкој изјави Украјине и Европске уније усвојеној на самиту Украјина-ЕУ, ратификација споразума зависила је од „поштовања заједничких вредности и владавине права са независним судством“ од стране Украјине. Европски комесар за проширење и европску политику суседства, Штефан Филе, изјавио је 27. фебруара 2012. да се „нада“ да ће споразум о придруживању бити парафиран у року од месец дана и да „види“ да ће бити потписан следеће јесени. Такође је истакао „потребу за акцијом у шест кључних области“ (углавном правосудна реформа и демократске слободе). Европска народна партија је 29. фебруара 2012. захтевала тренутно ослобађање Јулије Тимошенко, Јурија Луценка и других политичких затвореника и инсистирала да споразум о придруживању између Украјине и Европске уније не треба потписати и ратификовати док се ови захтеви не испуне.
Почетни кораци Споразум о придруживању Европској унији је парафиран 30. марта 2012. у Бриселу.. Centre for European Policy (March 2012) Третман и изрицање казне (које су лидери ЕУ сматрали политички мотивисаним суђењем) бивше премијерке Украјине Јулије Тимошенко затегли су односе између ЕУ и Украјине. Европска унија и неколико њених држава чланица, посебно Немачка, извршиле су притисак на украјинског председника Виктора Јануковича и његову владу Азарова да обуставе притвор Тимошенко у страху од њеног погоршања здравља. Неколико састанака са Јануковичем је напуштено од стране лидера Европске уније, укључујући немачког председника Јоахима Гаука.
На захтев опозиционих политичара у Украјини, званичници владе Европске уније бојкотовали су Европско првенство у фудбалу 2012. у Украјини. Лидери Европске уније сугерисали су да Споразум о асоцијацији и дубока и свеобухватна зона слободне трговине не могу бити ратификовани уколико Украјина не реши забринутост због „оштрог погоршања демократије и владавине права“, укључујући затварање Тимошенко и Јурија Луценка 2011. и 2012.
У саопштењу Савета за спољне послове Европске уније од 10. децембра 2012. „потврђује се његова посвећеност потписивању већ парафираног Споразума о придруживању, укључујући дубоку и свеобухватну зону слободне трговине, чим украјинске власти покажу одлучну акцију и опипљив напредак у три горе поменуте области, могуће до времена самита Источног партнерства у Виљнусу у новембру 2013.“. Ове три области су: „Изборне, правосудне и уставне реформе (у складу са међународним стандардима, које су саставни део тога и заједнички договорени приоритети)“.
Костјантин Јелисејев, амбасадор Украјине при Европској унији, одговорио је у фебруару 2013. одбацујући све предуслове ЕУ за потписивање Споразума о асоцијацији. Међутим, 22. фебруара 2013. године, резолуцију је одобрило 315 од 349 регистрованих посланика Врховне раде у којој се наводи да ће парламент „у оквиру својих овлашћења“ осигурати да се „препоруке“ Савета за спољне послове Европске уније од 10. децембра 2012. спроведу. На 16. самиту ЕУ-Украјина од 25. фебруара 2013, председник Европског савета, Херман ван Ромпој, надовезао се на изјаву Савета за спољне послове ЕУ из децембра 2012, понављајући „позив Европске уније на одлучну акцију и опипљив напредак у овим областима – најкасније до маја ове године“. Истог дана, председник Јанукович је изјавио да ће Украјина „дати све од себе“ да испуни захтеве Европске уније. У то време, председник Јанукович је такође водио преговоре са Русијом како би „пронашао прави модел“ за сарадњу са Царинском унијом Белорусије, Казахстана и Русије. Али такође, 25. фебруара 2013, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је јасно ставио до знања да „једна земља не може истовремено бити члан царинске уније и бити у дубокој заједничкој зони слободне трговине са Европском унијом“.
Ради координације припрема Украјине за европске интеграције, Влада Украјине усвојила је План о приоритетним мерама за европске интеграције Украјине за 2013. Успешна имплементација плана претпостављена је као један од услова неопходних за потписивање Споразума о придруживању, планираног за 29. новембар 2013. током Самита Источног партнерства у Виљнусу.