Финале Светског првенства у фудбалу 2026. године била је последња утакмица Светског првенства 2026. године, 23. издања Светског првенства. Утакмица је одиграна 19. јула 2026. године на стадиону Метлајф у Ист Радерфорду у Њу Џерзију, у ширем подручју Њујорка. Састале су се Шпанија и бранилац титуле Аргентина, а Шпанија је победила резултатом 1:0 после продужетака.

Турнир су организовале САД, Канада и Мексико, а учествовало је 48 репрезентација. Шпанија је до финала стигла као победник групе Х, а затим је савладала Аустрију, Португалију, Белгију и Француску. Аргентина је освојила групу Ј, након чега је победила Зеленортска Острва, Египат, Швајцарску и Енглеску.

Шпанија је већим делом утакмице имала знатно већи посед лопте и створила бројне прилике, али је голман Аргентине Емилијано Мартинез више пута заустављао њене ударце. Аргентина је крајем другог полувремена остала са десеторицом играча после искључења Енца Фернандеза. После 90 минута није било голова, а Аргентина није упутила ниједан ударац током регуларног дела, што се први пут десило у финалима Светског првенства. Шпанија је до победоносног поготка дошла у продужетку, када је Феран Торес погодио после повратне лопте главом Ника Вилијамса. Коначни резултат био је 1:0 за Шпанију.

Победом је Шпанија освојила своју другу титулу светског првака, прву после 2010. године. Торес је проглашен играчем утакмице, док је Мартинез са 11 одбрана поставио рекорд по броју одбрана на једном финалу Светског првенства. Утакмица је уједно била прво финале Светског првенства са шоу-програмом на полувремену, који је трајао око 27 минута.

Позадина Светско првенство у фудбалу 2026. било је 23. издање овог такмичења, одржано у САД, Канади и Мексику између 11. јуна и 19. јула 2026. године. Турнир је по први пут окупио 48 репрезентација, наспрам 32 колико их је учествовало на Светском првенству 2022. Домаћини САД. Канада и Мексико пласирали су се аутоматски, док се преосталих 45 места попуњавало у квалификацијама шест фудбалских конфедерација, које су трајале од септембра 2023. до марта 2026. Тимови су играли у дванаест група по четири екипе, а по два првопласирана из сваке групе, уз осам најбоље рангираних трећепласираних, пласирала су се у нокаут фазу.

ФИФА је датум финала објавила 16. марта 2023, а потом је 4. фебруара 2024. саопштила да ће се финална утакмица играти на стадиону Метлајф. Ова објава је првобитно била планирана за крај 2023. године, али је одложена због потешкоћа у планирању.

Аргентина је освојила претходно Светско првенство у Катару 2022, победивши Француску на пенале у финалу након што је утакмица завршена 3:3 у продужецима. Аргентина је раније била првак света 1978. и 1986, а вицешампион 1930, 1990. и 2014. Селектор Аргентине Лионел Скалони покушао је да постане други селектор са више титула првака света, након Виторија Поца из Италије из 1934. и 1938. Шпанија је пре овога била првак света једном, 2010, када је у финалу савладала Холандију у Јоханезбургу. Уочи финала 2026. године, Шпанија је била изједначена са Италијом по најдужем низу утакмица без пораза у историји мушког репрезентативног фудбала, са 37 утакмица.

Шпанија и Аргентина су се до тада састајале четрнаест пута од 1952. године, при чему је сваки тим славио по шест пута. Раније су играле само једном на Светском првенству, у групној фази турнира 1966, када је Аргентина победила 2:1. Њихов последњи сусрет пре Светског првенства 2026. био је пријатељска утакмица у Мадриду 27. марта 2018, коју је Шпанија добила 6:1. Шпанија и Аргентина, као актуелни прваци Европског првенства односно Копа Америке из 2024, требало је да у марту 2026. одмере снаге и у оквиру Финалисиме у Катару, али је тај меч отказан због рата у Ирану.

Финале 2026. било је прво финале Светског првенства на коме су наступила два актуелна континентална првака, уједно и две најбоље пласиране репрезентације на Фифиној ранг-листи. Била је то и тек друга утакмица финала у којој су наступиле две земље шпанског говорног подручја, након што су Уругвај и Аргентина одиграли прво финале 1930. Званична лопта коришћена у полуфиналима, утакмици за треће место и финалу била је варијанта лопте -{Adidas Trionda}- названа -{Trionda Final}-, златно-бело-црне шаре која подсећа на трофеј Светског првенства.

Сусрет наследника

Уочи финала, пажњу јавности привукла је чињеница да ће се у борби за титулу састати Лионел Меси и Ламин Јамал. Њихова необична повезаност датира из 2007. године, када је Меси, тада двадесетогодишњи фудбалер Барселоне, учествовао у хуманитарној акцији коју су организовали Барселона, Уницеф и каталонски лист -{Sport}-. Том приликом је фотографисан са тада петомесечним Јамалом, који је био окупан у кадици, док га је Меси држао и купао. Јамалова породица је у акцији учествовала након што је изабрана путем лутрије, а фотографије су годинама остале ван шире јавности. Фотографија је поново привукла пажњу током Европског првенства 2024. године, када ју је Јамалов отац објавио на друштвеним мрежама. Готово две деценије након њиховог првог сусрета, Меси и Јамал нашли су се на супротним странама у финалу Светског првенства.

Финале је истовремено представљало сусрет две генерације фудбалера. Меси је у њега ушао као један од најискуснијих играча турнира и актуелни светски шампион са Аргентином, док је Јамал, који је током претходних година израстао у једног од најзначајнијих младих играча Барселоне и шпанске репрезентације, наступио у свом првом финалу светског првенства. Због њихове разлике у годинама, као и чињенице да су обојица играчи Барселоне, њихов дуел у финалу посматран је и као сусрет две генерације клуба и светског фудбала.

Слична веза постојала је и између селектора две репрезентације. Лионел Скалони, селектор Аргентине, био је полазник тренерског курса у Шпанији, на којем је један од предавача био Луис де ла Фуенте, селектор Шпаније. Де ла Фуенте је на курсу предавао Скалонију, који је у то време стицао тренерску лиценцу. Неколико година касније, њих двојица су се нашли на супротним странама у финалу Светског првенства као селектори Аргентине и Шпаније.

Стадион Финале је одиграно на стадиону Метлајф у Ист Радерфорду, Њу Џерзи, 16 километара западно од Њујорка. Током турнира, ФИФА је стадион именовала „Стадион Њујорк Њу Џерзи“ због своје политике спонзорства. Стадион Метлајф првенствено користе Њујорк џајантси и Њујорк џетси из Националне фудбалске лиге (НФЛ) од отварања стадиона 2009. године. Има капацитет од 82.500 места и претходно је био домаћин Суперболa -{XLVIII}- 2014. године, финала Копа Америка сентенарио 2016. године, и финала Светског клупског првенства 2025. године. На истом стадиону је такође одиграно још седам утакмица пре финала, током Светског првенства.

Остали стадиони који су конкурисали за финале

Током кандидатуре за Светско првенство 2026. године, заједнички су се кандидовали САД, Мексико и Канада, под називом „-{United 2026}-”, а за домаћина изабрани су од стране ФИФА током 68. Конгреса ФИФА, 13. јуна 2018. године у Москви. У кандидатури је истакнуто 16 градова домаћина распоређених широм три земље, а све утакмице од четвртфинала па надаље одигране су у Сједињеним Државама. Место одржавања финала није било потврђено у то време, а стадион Метлајф је именован за раног фаворита због близине Њујорка и претходног искуства као домаћин великих спортских догађаја. Његов главни конкурент био је -{SoFi}- стадион, недавно изграђени стадион у Инглвуду, Калифорнија, близу Лос Анђелеса, који је био међу десет америчких стадиона најављених у јуну 2022. године. Стадион Роуз боул у Пасадени, Калифорнија (близу Лос Анђелеса), који је био домаћин финала Светског првенства 1994. и финала Светског првенства за жене 1999, није изабран за турнир због своје старости.

Стадион -{SoFi}- је првенствено пројектован за амерички фудбал са тереном ширине 63 метра, што је уже од препоручених димензија ФИФА. Према извештајима медија, власник стадиона, -{Kroenke Sports & Entertainment}- такође је био незадовољан споразумом о подели прихода који је предложила ФИФА и претио је да ће отказати своје планове за домаћинство утакмица Светског првенства. Почетком 2023. године, стадион AT&T у области Даласа појавио се као потенцијални домаћин финала због свог већег капацитета од 90.000 места и планираних реновирања како би се сместио шири терен. У јануару 2024. године, стадион Метлајф је најавио сличне планове за проширење свог терена за Светско првенство уклањањем 1.740 места у угловима. Према писању часописа -{The Athletic}-, избор стадиона Метлајф је био „изненађење“ за локалне званичнике, који су организовали малу забаву да би заједно гледали објаву у којој је потврђен стадион за финале. Даласова понуда је била фаворит (и причало се у јануару да ће тамо бити финале), а у склопу понуде био је и симултани пренос утакмице на два оближња места како би се повећали приходи од карата.

Пут до финала

Шпанија

+ Шпанија – пут до финала Ривал Резултат 0 : 0 4 : 0 1 : 0 3 : 0 1 : 0 2 : 1 2 : 0

Шпанија се пласирала на Светско првенство 2026. као прва у својој квалификационој групи, а на турнир је ушла као фаворит букмејкера за освајање титуле. Жребом је смештена у групу Х, заједно са Зеленортским Острвима, Саудијском Арабијом и Уругвајем. Прва утакмица против Зеленортских Острва у Атланти 15. јуна завршена је без голова, захваљујући снажној одбрамбеној игри Зеленортских Острва и њиховог голмана Возиње. Након победа над Саудијском Арабијом (4:0) и Уругвајем (1:0), Шпанија је прошла у нокаут фазу као прва у групи Х.

У шеснаестини финала, Шпанија је победила Аустрију 3:0, што је била прва победа Шпаније у елиминационој фази Светског првенства од финала 2010. године. У осмини финала Шпанија је играла против Португалије на стадиону AT&T у Арлингтону 6. јула. Након првог полувремена без голова, Микел Мерино, који је ушао са клупе за резервне играче, постигао је једини гол на утакмици у судијској надокнади другог полувремена, након додавања Тореса.

У четвртфиналу у Инглвуду 10. јула, након што је белгијски голман Тибо Куртоа одбранио ударац Данија Олма, Фабијан Руиз је довео Шпанију у вођство. Шарл де Кетелере је изједначио главом из центрашута Тимотија Кастања непосредно пре полувремена; то је био једини гол који је Шпанија примила на турниру. У другом полувремену Куртуа је напустио терен због повреде и заменио га је Сен Ламенс. Након што је Ламенс одбранио шут Пауа Кубарсија са око 23 метра, Мерино је искористио одбијену лопту и постигао победоносни гол две минуте пре краја, доневши Шпанији победу од 2:1. У полуфиналу у Атланти 15. јула, Шпанија је савладала Француску резултатом 2:0 и пласирала се у финале.

У полуфиналу у Даласу 15. јула, Шпанија је играла против Француске и у првом полувремену јој је досуђен пенал након што је Јамал фаулиран од стране Луке Диња. Ојарзабал је извео пенал и постигао гол за вођство Шпаније од 1:0. У 58. минуту Поро је постигао други гол за победу Шпаније од 2:0. Шпанија се пласирала у финале први пут од 2010. године.

Аргентина

+ Аргентина – пут до финала Ривал Резултат 3 : 0 2 : 0 3 : 1 3 : 2 3 : 2 3 : 1 2 : 1

Аргентина је место на Светском првенству изборила као првак јужноамеричких квалификација, а на турнир је ушла као један од фаворита за освајање. Жребом је смештена у групу Ј, заједно са Алжиром, Аустријом и Јорданом. Са три победе освојила је Групу Ј.

У шеснаестини финала против Зеленортских Острва на стадиону Хард Рок 3. јула, Аргентина је повела голом Лионела Месија у 29. минуту. У другом полувремену, Дерој Дуарте је изједначио. У продужецима је Аргентина повела голом Лисандра Мартинеза, а затим је Сидни Лопес Кабрал изједначио. У 111. минуту, након ударца главом Кристијана Ромера лопта је скренула од руке Динеја Боргеса и отишла у сопствени гол, чиме је Аргентина победила 3:2.