Лаврентије (могуће Целије) био је архијереј Санта Праседе, а касније и антипапа Римске епархије. Изабран 498. у базилици Свете Марије (вероватно Свете Марије Мађоре) уз подршку дисидентске фракције са византијским симпатијама, коју је подржавао источноримски цар Анастасије I, насупрот папи Симаху. Подела између две супротстављене фракције поделила је не само цркву, већ и Сенат и народ Рима. Међутим, Лаврентије је остао у Риму као папа до 506.

Биографија Лаврентије, архијереј Санта Праседеа, изабран је за папу 22. новембра 498. године, насупрот папи Симаху, од стране фракције која се противила његовом избору. Ако се Теодору Лектору може веровати, њега је за кандидата изабрао бивши конзул Руфије Постумије Фест; Фест је тајно обећао византијском цару Анастасију да ће папа Анастасије II одобрити Хенотикон, али је по повратку из Цариграда открио да је папа умро.Historia ecclesiastiae 2.16.17, quoted in

Групе које су подржавале Лаврентија и Симаха поделиле су свештенство, Сенат и обичан народ, што је довело до насилних сукоба између ривалских група присталица. Било је јасно да је потребан неки облик арбитраже и обе групе су отишле у Равену да изнесу своје аргументе краљу Теодорику Великом од Острогота. Џефри Ричардс примећује да је „изванредно стање ствари када аријански краљ, из било ког разлога, мора да изабере католичког папу“. Теодорик је прегледао чињенице и утврдио да Симах испуњава критеријуме за правилно посвећеног папу. „Лаврентијев фрагмент“, документ који су написали Лаврентијеве присталице, тврди да је Симах добио одлуку плаћањем мита,Davies (trans.), Book of Pontiffs, p. 97 док је ђакон Магнус Феликс Енодије из Милана касније написао да је 400 солида расподељено међу утицајним личностима, чије би име било неопрезно именовати.

Нашавши се као победник, Симах је сазвао синод одржан у Риму 1. марта 499, којем је присуствовало 72 епископа и целокупно римско свештенство, са циљем да потврди да његова конгрегација прихвата краљеву пресуду, као и да осигура да у будућности неће бити нереда или незаконитог агитовања у време избора. Такође је покушао да умири своје противљење понудивши Лаврентију епархију Нукерија у Кампанији. Према извештају у Liber Pontificalis, Симах је доделио катедру Лаврентију „вођен саосећањем“, али „Лаврентијски фрагмент“ наводи да је Лаврентије „био озбиљно прећено и наговорено, и на силу послато“ у Нукерију., translated with introduction by Raymond Davies. , pp. 44, 97 У оба случаја, потпис Априлиса, епископа Нукерије, на акта синода из 502. сугерише да Лаврентије или никада није преузео катедру, или је убрзо након тога свргнут са ње.

Међутим, Лаврентијеве присталице су одржале раскол. Предвођена Фестом, група свештеника и сенатора подигла је оптужнице против Симаха у покушају да обезбеди његово свргавање. Теодорик је позвао Симаха у Ариминијум да одговори на те оптужбе, али након доласка, Симах је побегао из града усред ноћи, вративши се у Рим, где се склонио у Базилици Светог Петра. Његово бекство се показало као велика грешка, јер је широко схваћено као признање кривице. Многи свештенство су се повукли из заједнице са Симахом и ступили у заједницу са Лаврентијем.

Спорни синод одржан 502. није успео да реши раскол. Лаврентије се вратио у Рим касније те године и током наредне четири године, према „Лаврентијском фрагменту“, држао је цркве и владао као папа, уз подршку Феста.Davies (trans.), Book of Pontiffs, p. 98 Лаврентије је био приморан да напусти свој положај тек када је дипломатски покушај да се убеди Теодорих да интервенише успео. Углавном су га водила две неримске присталице, милански ђакон Енодије и прогнани ђакон Диоскор, који су убедили краљевог личног лекара, ђакона Хелпидија, а затим и Теодорика да наложи Фесту да преда римске цркве Симаху.

Када је вест о Теодориковој одлуци стигла до Рима, Лаврентије се повукао из града на једно од Фестових имања, према „Лаврентијском фрагменту“, јер „није желео да град буде узнемирен свакодневним сукобима“, где је стално постио до своје смрти.Davies (trans.), Book of Pontiffs, p. 99

Види још Папа Симах

Референце

Литература

Спољашње везе Лаврентијански раскол | Хронологија црквене историје

Категорија:Непозната година рођења Категорија:Умрли 506. Категорија:Антипапе