Крсто Унгнад (?, прва половина XVI в. – ?, друга половина XVI в.) био је далматинско-хрватско-славонски бан 1578–83.
Од свог оца Ивана наслиједио је посједе у Хрватској и Славонији (Вараждин, Самобор), као и мјесто вараждинског жупана. Након студија на протестантском универзитету у Виртембергу, као млади капетан коњице Славонске крајине истакао се већ 1557. поразивши под Копривницом османску акинџијску јединицу. Обнашао је дужности врховног егерског капетана, а потом је био именован хрватским баном, а за подбана именовао је Стјепана Грегоријанца. Очекивало се да ће као савјетник цара и краља Рудолфа II Хабсбуршког те као искусан војни заповједник успјети одбранити остатке Хрватске. Међутим, покушавши спровести одлуке пријашњих засједања Хрватско-славонског сабора, с намјером да учврсти и ојача углед бана, убрзо се сукобио са дванаест најмоћнијих племићких породица Краљевства, те је и упркос подршци средњег и нижег племства, свештенства и градова постепено губио утицај. Његовој све слабијој позицији допринијели су неуспјели војни походи против Османлија, као и повјеравање бриге за одбрану границе градачком надвојводи Карлу (због чега се појавило спорно питање о његовом односу према бану), који је 1579. дао саградити Карловац као упориште за одбрану границе према Османлијама јужно од Купе. Због личних размирица подбана Грегоријанца дошао је у сукоб и с грађанима Градеца, који се није стишао ни након Грегоријанчевог повлачења (1581). Истовремено су трајали спорови и са грађанима Самобора, појединим крајишким заповједницима, али и са заповједницима јединица његове банске бандерије. Године 1583. одступио је с банске части, коју је потом преузео његов зет и син бившег бана Петра II, Тома Ердеди (мађ. Erdődy).
Референце
Категорија:Банови Хрватске