Операција Коверта ’92 је била војна операција која је била преузета од стране Армије Републике Босне и Херцеговине да би се одбациле снаге Војске Републике Српске око Сарајева и да би се ефикасно прекинула блокада Сарајева, тиме би заузели Илијаш, Илиџу, Хаџиће, Вогошћу, Лукавицу и Пале. То је био и задњи покушај деблокаде Сарајева 1992. године.

Позадина Оружаних снага АРБиХ, након обустављања операције "Југ-92", приступио планирању и припремама за нову, велику војну операцију деблокаде Сарајева, под кодним именом "Коверта". Вишеструке припреме за овај амбициозни подухват започеле су већ у октобру, а биле су скопчане с низом потешкоћа све до краја операције. У припреме операције „Коверта“, укључујући организационе и логистичке активности, био је укључен сам државни врх, предвођен предсједником Предсједништва РБиХ Алијом Изетбеговићем. Како су припреме операције "Коверта" одмицале, Војска Републике Српске (ВРС) је добијала све више информација о њеним плановима и садржају, укључујући и процјену ангажованих снага и набавке војне опреме. ВРС је операцију схватила врло озбиљно, процјењујући да би њено успјешно покретање могло довести до деблокаде Сарајева. Због тога су јединицама Сарајевско-романијског корпуса наређена дејства са циљем да се примарно спријечи деблокада града, а затим створе услови за овладавање Отесом, Кобиљом Главом и Угорском. Наређено је и додатно, интензивно утврђивање линија блокаде изградњом склоништа, бункера и стрељачких заклона, пројектованих да издрже дејство хаубице од 155 мм.

Првобитни план операције деблокаде Сарајева, који је Команда 1. корпуса формулисала крајем октобра 1992. године, предвиђао је обухватни маневар здружених снага са фронта и из позадине ВРС (спољне стране прстена опсаде), уз артиљеријску подршку. Кључне тачке плана: Хреновица–Подграб–Равна планина, Кијево–Горњи Которац и Двор–Рељево. План је био разбијање српских снага у рејонима Подграб, Јамићи, Врело Босне, Горња Биоча, Пашино Брдо и другим, те овладавање стратешким објектима као што су Врхпрача, Кланак, раскршће у Блажују, Паљево и Жуч. Завршна фаза би била спајање са убаченим јединицама АРБиХ, онемогућавање извлачења непријатеља ка Палама, Лукавици, Илиџи и Вогошћи, и наставак енергичног напада увођењем другог ешалона снага.

Снаге АРБиХ за операцију „Коверта“, дефинисане крајем октобра, биле су груписане у четири сектора: „Исток“ (Прача – Гребак), „Југ“ (Градина–Голо брдо), „Запад“ (Зеник – Мандино брдо) и „Центар“ (унутар града, са правцима према Дебелом брду, Видиковцу и Жучи). До почетка операције дошло је до значајних корекција плана и прегруписавања снага, посебно на правцима Игмана и Високог. Нова замисао оперативне групе „Игман“ (ОГ „Игман“) предвиђала је ангажовање комбинованих снага АРБиХ, ХВО-а и МУП-а РБиХ. Главни правац напада ОГ "Игман" био је Јамићи – Врхпрача – Равна планина – Јасик, са циљем пробоја и овладавања кључним тачкама (Врхпрача, Рајска долина, Требевић, Врело Босне, Кобиљача, Жуновница), спајања са јединицама у граду и онемогућавања повлачења ВРС-а. План операције „Коверта“ наставио је да се мијења, при чему је главни правац напада помјерен са Равне планине на Јахорину – Требевић. Корекције су уведене и на Височком правцу (ОГ „Високо“), са циљем продора преко Кралупа до Рељева и спајања са снагама из Сарајева.

Ток операције Операција "Коверат" почела је 19. новембра 1992. године по лошем времену и обилном снијегу. У почетку су напади 1. корпуса остварили одређени успјех, али дубоки снијег и тешки губици приморали су генерала Сефера Халиловића да нареди привремено заустављање операције.

Снаге 1. корпуса су покренуле планирану контраофанзиву. На платоу Жучи, јединице 1. корпуса су наишле на жесток отпор и добро утврђене положаје. Упркос тешким борбама и значајним губицима на обе стране, снаге АРБиХ су успјеле да потисну ВРС. Између 5. и 15. децембра, јединице 1. корпуса су овладале стратешки важним објектима као што су Лемезово брдо, Смиљевићи, Вис, Кота 830, село Језера и Голо брдо, чиме су у потпуности задоминирале платоом Жучи. Истовремено, покренута су дејства из правца Високог према Илијашу и Вогошћи. На јужној страни опсаде Сарајева, напад 1. корпуса од 7. децембра није донио значајнији напредак, а снаге су враћене на почетне положаје. Због минималних помака, штаб Врховне команде (ШВК) је наредио интензивирање дјејстава снагама са спољне стране прстена опсаде, покрећући цијели план „Коверта“. ШВК је наредио Оперативној групи (ОГ) „Горажде“ напад ка Палама, ОГ „Високо“ интензивирање напада ради спајања са снагама из Сарајева, а ОГ „Игман“ усмјеравање тежишта напада ка Касиндолској цести. Додатне снаге (Група „Гора“) имале су задатак да блокирају пут Семизовац – Средње, нападну Вогошћу и споје се са снагама које надиру из правца Жучи.

Због низа отежавајућих фактора и недовољне припремљености, почетак истовремених нападних дејстава у оквиру операције „Коверта“ је одложен за 18. децембар 1992. године. Тада су снаге ОГ „Високо“ и ОГ „Игман“ кренуле у напад на више праваца око Сарајева (Високо – Биоча – Рељево, Игман – Илиџа, Јахорина – Требевић), уз подршку снага из самог града. Међутим, операција је била обележена лошом координацијом и неуспјесима. Снаге на Јахоринско-Требевићком правцу су се, након заседе, распале у паници и претрпеле велике губитке. Снаге из града нису могле напасти потребним интензитетом у исто вријеме када су кренуле спољне снаге. Операција је кулминирала 28. децембра, када је 7. муслиманска бригада заузела Горњу Биочу и пробила одбрану ВРС-а према Илијашу. Због изостанка правовременог садејства осталих јединица, бригада се нашла у окружењу, претрпела велике губитке и морала се повући. Истовремени напад на коту Мујкића брдо истог дана био је близу успеха, али је изостала финализација, чиме је изостало и ослобођење Вогошће.

Референце

Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Историја Сарајева Категорија:Босна и Херцеговина у 1992. Категорија:Опсада Сарајева