Жупанија Липто (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Административни центар је био Липтосентмиклош.
Истоимени регион се сада налази у централној Словачкој. Подручје је сада изгубило своју административну јединицу, а име се може наћи као референца на историјски регион или бивши округ. Његов словачки назив, Липтов, сада се користи и као незванични назив за подручје и као званични назив туристичког региона.
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Липто из 1891. Жупанија Липто се граничила са аустријском краљевином Галицијом и мађарским жупанијама Арва, Туроц, Зољом, Гемер-Кишхонт и Сепеш. Територија округа се налазила дуж горње реке Ваг (данашњи назив Вах) између Високих Татри и Ниских Татри. Његова површина је 1910. године износила 2.247 km2.Подаци на католичком лексикону
Данас територија бивше жупаније Липто у великој мери одговара округу Ружомберок] и округу Липтовски Микулаш у северној Словачкој. Три села (Липтовска Тјепличка, Штрба и Штрбске Плесо) су сада у округу Попрад. Више од 50% површине Липтова је прекривено шумама.Липтовски регион
Седишта Главни градови, седишта, жупаније били су замак Липто, касније Неметлипче (данашња Партизанска Лупча), а од 1677. главни град је Липтосентмиклош (данашњи Липтовски Микулаш).
Историја Жупанија Липто као мађарски комитатус настала је пре 15. века. У разним периодима кроз историју, жупанијом су владали војводе или грофови из породица Розенберг, Чак и Бењовски. Након Првог светског рата, подручје је постало део новоформиране Чехословачке, што је озваничено 1920. године Тријанонским споразумом.Trianon Treaty text (енглески)
Демографија thumb|лево|250 п|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године мини|Жупанија Липто у данашњој Словачкој + Становништво по матерњем језику Попис Укупно словачкики мађарски немачки Друго или непознато 1880. 74.758 67.554 (93,67%) 1.438 (1,99%) 2.775 (3,85%) 353 (0,49%) 1890. 76.850 72.067 (93,78%) 1.771 (2,30%) 2.568 (3,34%) 444 (0,58%) 1900. 82.159 75.938 (92,43%) 2.708 (3,30%) 2.475 (3,01%) 1.038 (1,26%) 1910. 86.906 78.098 (89,86%) 4.365 (5,02%) 2.591 (2,98%) 1.852 (2,13%)
+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици лутерани јевреји Друго или непознато 1880. 74.758 38.601 (51,63%) 32.735 (43,79%) 3.349 (4,48%) 73 (0,10%) 1890. 76.850 40.149 (52,24%) 33.408 (43,47%) 3.137 (4,08%) 156 (0,20%) 1900. 82.159 43.979 (53,53%) 34.953 (42,54%) 3.092 (3,76%) 135 (0,16%) 1910. 86.906 47.772 (54,97%) 35.169 (40,47%) 3.237 (3,72%) 728 (0,84%)
Окрузи мини|250п|Локације округа на мапи жупаније Липто Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта ЛиптосентмиклошLiptószentmiklós (сада Липтовски Микулаш) ЛиптоујварLiptóújvár (сада Липтовски Храдок) НеметлипчеNémetlipcse (сада Партизанска Љупча) РожахеђRózsahegy (сада Ружомберок)Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok) Rózsahegy (сада Ружомберок)
Белешке
Референце
Литература
Vítek, Peter 2019: Dejiny pošty v Liptove. Archívny almanach II. Janura, Tomáš 2019: Archontológia Liptovskej stolice v rokoch 1709 – 1786. Archívny almanach II. Vítek, Peter 2017: Pivovarníctvo v Liptove. Archívny almanach I. Ferdinand Uličný 2014: Dejiny Liptova od 9. do 19. storočia. Ferdinand Uličný 2008: Dejiny Liptova v stredoveku a novoveku. Víťazoslav Struhár 2000: Predstavitelia archeologického bádania na Liptove od druhej polovice 19. do konca 20. storočia. In: Dzuriak, Karol - Žatkuliak, Jozef (zost.): Prínos osobností Liptova pre históriu a súčasnosť. Bratislava, 119-132. Branislav Varsik 1988: Otázky vzniku a vývinu slovenského zemianstva. Slivka, K. - Hrbek, R. - Boroš, M. 1969: Dejiny Horného Liptova. Liptovský Mikuláš. Házi Jenő 1947: Egy adat Liptó megye kialakulásához. Századok. Horánszky Pál 1944: Liptóvármegye nemes családai. Horánszky Pál 1942: Liptóvármegye 1837 évi tisztújító közgyűlésének jegyzőkönyve. Magyar Családtörténeti Szemle VIII. Horánszky Pál 1940: Liptó vármegye által az 1790-1843. évek között kiadott nemességigazoló és egyéb bizonyitványok jegyzéke. Budapest. Ivan Houdek 1931: Veľký hrad Liptovský. Sborník museálnej slovenskej spoločnosti. Alexander Húščava 1930: Kolonizácia Liptova do konca XIV. storočia. Szmrecsányi Arisztid 1888: Liptómegye közgazdasági viszonyai. Mihalik József (művészettörténész) 1886: Liptóvármegye topographiai tekintetben. A Magyarországi Kárpátegyesület évkönyve 13. Érdy János 1857: Liptói regestrum MCCCXCI-ből. Kovačevičová, S.: Ľudový odev v Hornom Liptove.
Спољашње везе
Eintrag im Pallas-Lexikon (ungarisch)
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку