мини|Човек пере зубе док се гледа у огледалу.
Прање зуба је чин трљања зуба четкицом за зубе на коју је нанета паста за зубе. Интердентално чишћење (помоћу конца за зубе или интерденталне четкице) може бити корисно уз прање зуба, а заједно ове две активности чине примарно средство за чишћење зуба, што је један од главних аспеката оралне хигијене. Препоручено време за прање зуба је два минута, два пута дневно.
Историја мини|Фотографија из 1899. године која приказује употребу четкице за зубе.
Гранчице за чишћење зуба дуго су се користиле кроз људску историју. Још 3000. године п. н. е., стари Египћани су правили примитивне четкице за зубе од гранчица и лишћа како би чистили своје зубе. Слично томе, и друге културе попут Грка, Римљана, Арапа и Индијаца чистиле су зубе гранчицама. Неки би рашчеречили један крај гранчице како би она ефикасније продирала између зуба.
У исламској пророчкој традицији, Мухамед је учио своје следбенике да перу зубе користећи мисвак пет пута дневно, а овај обичај је остао распрострањен међу многим муслиманима широм света још од 610. године н. е.
Индијску методу коришћења дрвета за прање зуба представио је кинески монах Јиђинг (635–713. н. е.) када је описивао правила за монахе у својој књизи:Li, R., 2000. Buddhist Monastic Traditions of Southern Asia: A Record of the Inner Law Sent Home from the South Seas (p. 198). Numata Center for Buddhist Translation and Research.
мини|Прање зуба штапом за жвакање
Модерно прање зуба као редовна навика постало је распрострањено у Европи од краја 17. века. Прву масовно произведену четкицу за зубе развио је у Енглеској 1780. године Вилијам Адис. У Сједињеним Америчким Државама, иако су четкице за зубе биле доступне крајем 19. века, пракса није постала широко распрострањена све до након Другог светског рата, када су амерички војници наставили са прањем зуба које је било обавезно током њихове војне службе.
Разлози
Правилно прање зуба помаже у превенцији каријеса и болести десни, које узрокују најмање једну трећину губитка зуба код одраслих. Ако се зуби не перу правилно и учестало, то може довести до калцификације минерала из пљувачке, стварајући каменац. Каменац очвршћава (тада се назива „калкулус”) ако се не уклони сваких 48 сати. Лоше здравље зуба повезано је са срчаним обољењима и скраћеним животним веком.
Многи озбиљни проблеми настају услед неодржавања правилне оралне хигијене. Непрање зуба узрокује накупљање штетних бактерија на зубима и деснима. Бактерије које расту у устима могу инфицирати десни, а затим путем крвних судова путовати даље. Када бактерије гингивитиса и пародонтитиса доспеју у крвне судове, могу изазвати упалу и оштећење судова. То зачепљује крвне судове, отежавајући проток крви и може довести до крвних угрушака, срчаног удара и можданог удара. Иако је студија на Медицинској школи Харвард уочила „остатке оралних бактерија унутар атеросклеротских крвних судова далеко од уста”, постоје и други фактори укључујући пол, конзумацију алкохола, дијабетес, вежбање, пушење и породичну историју срчаних проблема који такође могу повећати ризик од коронарне артеријске болести. Ови фактори отежавају процену колико тачно непрање зуба повећава ризик од коронарне болести срца, али постоји доказана корелација између лошег оралног здравља и коронарне болести срца. Негативни ефекти непрања зуба могу се посматрати прогресивно, од накупљања плака и лошег задаха у року од једног дана, до болести десни и губитка зуба након дужег занемаривања.
Још једна негативна нуспојава непрања зуба је халитоза или лош задах. Према Америчком удружењу стоматолога, неправилно прање омогућава остацима хране да се сакупљају на зубима, линији десни и површини језика. Зубни плак доводи до накупљања бактерија гингивитиса и пародонтитиса, које производе непријатне мирисе. Лош задах је веома чест и већина људи га искуси, али непрање зуба посебно повећава ризик. Америчко удружење стоматолога наводи да правилно прање зуба ради уклањања бактерија које доприносе оралним мирисима побољшава оралну хигијену и одржава дах што свежијим.
Смернице за прање зуба
Учесталост Преглед из 2008. године цитира студије из периода 1969–1973.Прање најмање сваких 48 сати:
које наводе да се здравље десни и зуба одржава ако прање уклања зубни плак чешће од сваких 48 сати, док до упале десни долази ако се прање врши у интервалима дужим од 48 сати. Преглед из 2008. напомиње да прање зуба може уклонити плак до једног милиметра испод линије десни, те да свака особа има уобичајен метод прања, па чешће прање не покрива додатне делове зуба или уста. Стоматолози сматрају додатну абразију дентина услед прања више пута дневно безначајном, будући да модерне пасте за зубе имају релативну абразивност дентина испод 250.
Студија из 1997. године симулирала је шест месеци прања мануелним или соничним четкицама. Ниједна није изазвала приметно хабање површине зуба или пломби. Обе су изазвале мали губитак цемента на ивици златних инлеја.
Студија из 2017. поставила је композитне испуне на обе стране извађених зуба. Студија је симулирала седам година прања једне стране сваког зуба соничном четкицом, а затим мерила микроцурење око испуна. Није пронађено цурење ни на једној вези између испуна и глеђи. На везама између испуна и цемента, понекад је долазило до цурења, и то у истој мери на праним странама зуба као и на непраним странама.
Када су замољени да перу зубе „најбоље што могу”, млади одрасли су прали дуже, али нису покрили никакве додатне делове својих уста. Прали су посебно дуго гризне површине задњих зуба (оклузалне), које су примарно место за каријес код мале деце, али не и код одраслих, где су бочне стране склоније каријесу.
Преглед стоматолошких студија из 2005. године открио је консензус да је темељно прање зуба једном дневно довољно за одржавање оралног здравља, те да већина стоматолога препоручује пацијентима да перу два пута дневно у нади да ће чешће прање очистити више подручја у устима.
Преглед из 2018. године приметио је да је прање зуба најчешћа активност превентивне здравствене заштите, али болести зуба и десни остају честе, јер лаици чисте највише 40% ивица својих зуба на линији десни. Видео снимци показују да чак и када су замољени да перу најбоље што могу, они не знају како да чисте ефикасно. Друга студија из 2018. открила је да су стоматолошки стручњаци ефикасно чистили своје зубе.
Контаминација Преглед литературе из 2012. године открио је да бактерије преживљавају на четкицама за зубе преко 24 сата у влажним условима, а мање када су осушене на ваздуху, иако могу покупити контаминацију из околног окружења. Четкице се могу деконтаминирати потапањем на 20 минута у течност за испирање уста. Штетне бактерије присутне су на четкицама здравих и болесних људи, и могу допринети њиховом инфективном оптерећењу.
Течности за испирање уста саме по себи смањују плак у просеку за 35% ако садрже етерична уља или хлоргексидин глуконат. Истраживања не извештавају о обиму истовременог прања зуба од стране учесника у студијама о течностима за испирање уста. Нуспојаве течности за испирање уста са етеричним уљима и алкохолом укључују лош укус и иритацију уста. Нуспојаве оних са хлоргексидин глуконатом укључују мрље на зубима, каменац, поремећај чула укуса и ефекте на слузокожу уста.
Технике мини|Испирање четкице за зубе
Гргљајте чисту, свежу воду неколико пута и исперите четкицу водом. Стандардни савет је да предње и задње стране зуба треба прати четкицом под углом од 45 степени према линији десни, померајући четкицу напред-назад ваљастим покретом који остварује контакт са линијом десни и зубом. За прање задње стране предњих зуба, четкицу треба држати вертикално у односу на зуб и померати је горе-доле. Гризне површине зуба перу се покретима напред-назад, са четкицом усмереном право ка зубу. Специјализовани савет за OralB ротирајуће електричне четкице је да се прати облик сваког зуба и десни, држећи четкицу уз сваку површину зуба појединачно, 1–2 секунде по зубу. Савет за Sonicare четкице је да се користи благи угао, како би дужа влакна могла да допру између зуба, правећи 3–5 малих кругова 1–2 секунде на сваком зубу. Влакна се прилагођавају облику зуба.
Постоји неколико других техника:
Рибање (Scrub): најједноставнија техника; четкица се држи паралелно са линијом десни и праве се хоризонтални покрети како би се „ишчеткао” жлеб десни, гризне површине и површине близу језика. Повезује се са повлачењем десни. Фонсова (Fones Rotary): најстарија техника прања зуба, углавном се препоручује деци. Подразумева кружне покрете преко површина зуба. Хиршфелдова (Hirschfeld): модификација Фонсове технике, кружни покрети су мањи и концентрисани преко линије жлеба десни. Басова (Bass): наглашава чишћење подручја изнад и испод линије десни хоризонталним покретима четкице. Модификована Басова: изведена из Басове технике, додаје вертикалне и замашне покрете за стварање кругова око линије десни. Стилманова (Stillman): слична Басовој техници, али уместо тога користи вертикалне покрете за чишћење изнад и испод линије десни, може се комбиновати са Басовом техником. Чартерсова (Charters): глава четкице се поставља на линију десни под углом од 45 степени према гризној површини и примењују се кратке вибрације уз благе ротирајуће покрете.
Што се тиче препорука за технике, једноставније технике рибања и Фонсова препоручују се деци јер их је вероватно лакше савладати него сложеније технике. За одрасле се препоручују сложеније Басова и модификована Басова техника. Међутим, технике прања научене у детињству често се преносе у одрасло доба и тада је одраслима тешко да промене ова научена понашања. Од велике је важности напоменути да сложеније технике нису нужно ефикасније. Иако постоји много различитих техника прања зуба, нема доказа да је било која од њих супериорнија у односу на друге.
Прање зуба пре оброка Једна студија је открила да је прање зуба одмах након киселог оброка (попут дијеталног газираног пића или уобичајене хране за доручак као што су сок од поморанџе, кафа, цитрусно воће, суво воће, хлеб или пецива) изазвало веће оштећење глеђи и дентина у поређењу са чекањем од 30 минута. Испирање киселине водом или раствореном содом бикарбоном могло би помоћи у смањењу оштећења киселином које се погоршава прањем. Исти одговор је препоручен за рефлукс киселине и друге киселе оброке. Истраживачи и стоматолози су закључили да треба избегавати прање одмах након конзумирања киселих пића. Боље је прати зубе пре доручка или вечере.
Поред тога, прање пре доручка елиминише накупљање бактерија током ноћи, спречавајући их да се хране шећерима из доручка и производе киселине које оштећују глеђ, док истовремено стимулише производњу пљувачке која неутралише киселост и јача зубе есенцијалним минералима. Ова пракса осигурава зубну хигијену у оквиру јутарње рутине, што је кључно за избегавање занемаривања услед јутарње журбе, посебно за породице са децом или оне који доручкују ван куће.
Четкица за зубе мини|Глава четкице за зубе
Четкица за зубе је инструмент који се користи за чишћење зуба, а састоји се од мале четке на дршци. Паста за зубе, која често садржи флуор, обично се додаје на четкицу како би помогла у чишћењу. Четкице за зубе долазе у мануелним и електричним варијантама. Иако постоје опречни докази о томе која је ефикаснија, већина доказа указује на то да су електричне четкице са осцилирајућим покретима ефикасније од мануелних, док су четкице без осцилирајућих покрета еквивалентне. Кокрејнов преглед из 2014. године открио је умерене доказе да електричне четкице смањују плак и гингивитис више од мануелних. Свеукупно, и мануелне и електричне четкице су ефикасне, међутим, често се препоручује да људи користе ону са којом се осећају пријатно, која им је приступачна и коју ће вероватније редовно користити.
Паста за зубе мини|Модерна паста за зубе у гелу