Теодор Лајман IV (рођен 23. новембра 1874 – преминуо 11. октобра 1954) био је физичар и спектроскописта, који је рођен у Бостону, у Сједињеним Америчким Државама. . Дипломирао је на Харварду 1897. године, где је и завршио докторат 1900. године.
Каријера Лајман је постао професоров асистен физике на Харварду, где је остао, касније је постао прави професор 1917. године, где је такође почео да буде директор Џеферсонове лабораторије за физику (1908–17). Спровео је важна истраживања о феноменима повезаним са дифракционим решеткама, о спектралним серијама , а такође и о својствима светлости изузетно кратке таласне дужине, о чему је допринео веома битним радовима у литератури физике у зборницима научних друштава.
Достигнућа
По њему је Лајманова серија добила своје име. Кратер Лајман на далекој страни Месеца је назван по њему. Изабран је у Америчку академију уметности и наука 1901. године. Изабран је у Националну академију наука Сједињених Држава 1917. године. Изабран је у Америчко филозофском друштву 1918. године. Добитник је медаље ''Елиот Кресон Института Френклин'' и медаље Фредерика Ајвса 1931. године. Оптичко друштво га је изабрало за почасног члана 1941. године. Лајманова лабораторија за физику на Универзитету Харвард је названа по њему.
Референце
Категорија:Умрли 1954. Категорија:Рођени 1874. Категорија:Амерички физичари