Давид Фјодорович Ојстрах (Одеса, 17. септембар 1908 — Амстердам, 24. октобар 1974) био је совјетски руски виолиниста, виолиста и диригент. Такође је био професор на Московском конзерваторијуму, народни уметник СССР-а (1953) и лауреат Лењинове награде (1960).Sheetz, Kathleen. David Oistrakh. Encyclopaedia Britannica

Ојстрах је сарађивао са великим оркестрима и музичарима из многих делова света и био је посветник бројних дела за виолину, укључујући и концерте за виолину Дмитрија Шостаковича и концерт за виолину Арама Хачатуријана. Сматра се једним од најистакнутијих виолиниста 20. века."The 20 Greatest Violinists of All Time" , BBC Music Magazine, 14 September 2016.

Ране године Ојстрах је рођен у јеврејској породици у Одеси, у Херсонској губернији Руског царства (сада Одеса, Украјина). Његов отац је био Фишл Еустрах, син трговца другог еснафа, а његова мајка је била Бејле Ојстрах. Са пет година, млади Ојстрах је почео да учи виолину и виолу као ученик Петра Стољарског. Током студија код Стољарског постао је веома добар пријатељ са Јосифом Бродским, Натаном Милштајном и другим виолинистима са којима је више пута сарађивао након што су стекли славу од својих почетака као колеге студенти у Стољарској школи. Године 1914, са шест година, Ојстрах је одржао свој дебитантски концерт. Уписао се у Одески конзерваторијум 1923. године, где је студирао до дипломирања 1926. године. На конзерваторијуму је такође студирао хармонију код композитора Миколе Вилинског. Његов дипломски концерт 1926. године састојао се од Бахове Чаконе, Тартинијеве Сонате са Ђавољим трилером, Рубинштајнове Сонате за виолу и Прокофјевљевог Концерта за виолину бр. 1 у Д-дуру. Године 1927, Ојстрах се појавио у Кијеву као солиста са Концертом за виолину Глазунова у извођењу којим је дириговао композитор, што је виолинисти донело позив да следеће године свира Концерт за виолину Чајковског у Лењинграду са Филхармонијским оркестром под диригентском палицом Николаја Малка. У Москви Године 1927, Ојстрах се преселио у Москву, где је одржао свој први рецитал и упознао своју будућу супругу: пијанисткињу Тамару Ротареву (1906–1976). Венчали су се годину дана касније и имали су једно дете, Игора Ојстраха, који је рођен 1931. године. Игор Ојстрах је касније кренуо очевим путем као виолиниста и на крају је наступао и снимао раме уз раме са оцем, укључујући Бахов Двоструки концерт, који су први пут снимили 1951. године, и Моцартову Симфонију концертанте за виолину, виолу и оркестар. На барем једном од снимака Моцартове Симфоније концертанте, Игор Ојстрах је свирао виолину, док је његов отац Давид свирао виолу. Од 1934. године па надаље, Ојстрах је био предавач на Московском конзерваторијуму, а касније је постављен за професора 1939. године. Неки од његових колега док је предавао на конзерваторијуму били су Јуриј Јанкелевич и Борис Голдштајн. Ојстрах је подучавао Олега Кагана, Валерија Климова (који је касније наследио Ојстрахову позицију на Московском конзерваторијуму), Еми Верхеј, Олега Крису, Гидона Кремера, Јулију Бродску (Јулију Вербу), Едуарда Дајана, Зою Петросјан, Жана Тер-Мергеријана, Виктора Данченка, Виктора Пикајзена, Сајруса Форуга, Олгу Пархоменко и свог сина Игора Ојстраха. Педесетих година 20. века, Давид Ојстрах је позвао Јулију Бродску да му буде асистенткиња у настави соло и камерне музике, а Розу Фајн као асистенткињу за студенте соло музике. Од 1940. до 1963. године, Ојстрах је интензивно наступао у трију у којем су били и виолончелиста Свјатослав Кнушевицки и пијаниста Лев Оборин. Понекад је називан „Ојстрахов трио“. Ојстрах је интензивно сарађивао са Оборином, као и са Жаком Тибоом, француским виолинистом.

Међународна путовања Давид Ојстрах, Франц Конвичнији и Игор Ојстрах након гостовања у Берлину, 1957. године Ојстраху је дозвољено да путује након завршетка рата. Путовао је у земље совјетског блока, па чак и на Запад. Његов први страни ангажман био је наступ на новооснованом фестивалу „Прашко пролеће“, где је доживео огроман успех. Године 1949. одржао је свој први концерт на Западу – у Хелсинкију. Године 1951. наступио је на фестивалу „Maggio Musicale“ у Фиренци, 1952. био је у Источној Немачкој на прослави Бетовена, Француској 1953. године, Британији 1954. године, и коначно, 1955. године, дозвољено му је да турнера по Сједињеним Државама. До 1959. године почео је да гради другу каријеру као диригент, а 1960. године добио је престижну Лењинову награду. Његов московски диригентски деби уследио је 1962. године, а до 1967. године успоставио је партнерство са прослављеним совјетским пијанистом Свјатославом Рихтером.

Касније године Године 1968. одржане су велике прославе поводом шездесетог рођендана виолинисте, које су укључивале прославу извођења концерта Чајковског, једног од његових омиљених дела, у Великој сали Московског конзерваторијума, под диригентском палицом Генадија Рождественског. Ојстрах је тада сматран једним од великих виолиниста свог времена, уз земљака Руса Натана Милштајна, Румуна Ђорђа Енескуа и Јашу Хајфеца, рођеног у Литванији.

Ојстрах је доживео срчани удар 1964. године. Преживео је и наставио да ради у великом темпу. Већ је постао један од главних културних амбасадора Совјетског Савеза на Западу кроз концерте уживо и снимке. Након што је дириговао циклусом Брамса са оркестром Концертгебау, преминуо је од још једног срчаног удара у Амстердаму 1974. године. Његови посмртни остаци враћени су у Москву, где је сахрањен на Новодевичјем гробљу. Касније године Године 1968. одржане су велике прославе поводом шездесетог рођендана виолинисте, које су укључивале прославу извођења концерта Чајковског, једног од његових омиљених дела, у Великој сали Московског конзерваторијума, под диригентском палицом Генадија Рождественског. Ојстрах је тада сматран једним од великих виолиниста свог времена, уз земљака Руса Натана Милштајна, Румуна Ђорђа Енескуа и Јашу Хајфеца, рођеног у Литванији. Одликовања Ојстрах је добио многе награде и признања. Унутар Совјетског Савеза, Давид Ојстрах је награђен Стаљиновом наградом 1942. године, титулом Народног уметника СССР-а 1953. године и Лењиновом наградом 1960. године. Такође је победио на такмичењу Совјетског Савеза 1935. године. Ојстраху је посвећено неколико угледних дела из стандардног виолинског репертоара, укључујући концерт Хачатуријана, два концерта Шостаковича и неколико других дела.

Ојстрахова слава и успех нису били ограничени само на Совјетски Савез: освојио је друго место на такмичењу виолиниста Хенрик Вијењавски у Варшави, иза шеснаестогодишње вундеркинда Жинет Нево, а то је додатно унапредио освајањем главне награде на такмичењу Краљица Елизабета у Бриселу.

Референце

Категорија:Совјетски музичари