Japananus hyalinus, јапанска јаворова чичка, врста је чичкара из потфамилије Deltocephalinae и племена Opsiini (раније смештена у племену Scaphytopiini).
Верује се да је пореклом из источне Азије, а донет је трговином култивисаним јаворима и сада се широко налази у Европи, Северној Америци и Аустралији.
Опис Женка дугачка 5,5 мм (чак 6,5 мм), мужјак 4,25 мм. Глава се сужава у оштар врх, глава и проторакс зеленкасто-жути. Предња крила провидна са црвенкастим жилама (светлија код мужјака). У положају мировања, три уске перличасто-смеђе траке протежу се мање-више право преко крила, укључујући и неке делове жила.
Јаја се убацују у чворове младих грана, што их чини веома тешким за откривање у мирујућем садном материјалу. Обично постоји једна генерација годишње (две у Италији), а јаја зимују. Нимфе су оштро зашиљене и на глави и на репу и често су жућкасте.
Порекло и ширење Врсту је први пут описао (као Platymetopius hyalinus) Херберт Озборн 1900. године, на основу узорака узетих у Вашингтону. Пошто је било мало вероватно да би аутохтона врста остала неоткривена толико дуго, он је претпоставио да је у питању уведена врста унета са егзотичним биљкама. Ово је потврђено 1931. године када је П. В. Оман идентификовао Platymetopius hyalinus са P. cinctus, коју је описао Шонен Мацумура 1914. године и која је пронађена на Хокаиду, Хоншуу и Кјушуу.
Године 1931, Елмер Дарвин Бол је означио P. hyalinus као типску (и, у то време, једину) врсту новодиференцираног рода Japananus. Од тада је у овај род сврстано још пет врста. Осим hyalinus-а, све су пореклом из континенталне Азије и не показују тенденцију ка већем ширењу ареала.
У Северној Америци, J. hyalinus је забележен од Северне Каролине на југу до Онтарија на северу. Први европски записи, из Аустрије и Румуније, објављени су 1961. године, а затим су уследили извештаји из Немачке, бивше Чехословачке и Југославије (1987), Бугарске и Мађарске (1989), Француске, Шпаније и северне Италије (1994), Словеније (2002), Србије и јужне Русије (2003), Луксембурга (2010) и Пољске (2012). Откривен је у Аустралији 1997. године.
Статус врсте J. hyalinus у Уједињеном Краљевству тренутно је неизвестан. Године 1999. два инсекта су пронађена током инспекције увезеног залиха Acer palmatum пореклом из Јужне Кореје. У августу 2014. године, инсект виђен у таксобоксу изнад је фотографисан у Кембриџу, где је посматран комплетан циклус размножавања.
Биљке домаћини У свом азијском пореклу, биљке домаћини су Acer japonicum и A. palmatum. На другим местима се лако прилагођава другим врстама јавора, што несумњиво помаже његовом ширењу. У Европи је главна биљка за исхрану пољски јавор (Acer campestre), а забележен је код зове, норвешког јавора, платана, сребрног јавора, монпељеског јавора, Acer buergerianum, A. truncatum и црвеног јавора.
Економски утицај Узгајивачи биљака гледају на скакавце са извесном сумњом, како због додатног оптерећења које стављају на метаболизам биљака, тако и због њихове способности да делују као вектори вирусних болести и фитоплазмених болести као што је златна флавесценција (FD). Од 2014. године, J. hyalinus није познат као вектор болести и његов потенцијал да изазове значајну штету процењује се као веома мали.
Галерија
Референце
Спољашње везе https://www.inaturalist.org/taxa/222462-Japananus-hyalinus https://www.gbif.org/species/2029899 Категорија:Риличари