Звечански округ, такође познат и као Митровички округ, био је административни округ у Краљевини Србији (1913-1918) и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1922). Седиште окружне управе налазило се у Косовској Митровици. Обухватао је срезове у северном делу Косова. Округ је 1922. године престао да постоји као посебна административна јединица, а његово подручје је укључено у састав новостворене Рашке области. Потом је у склопу Зетске бановине постојао Митровички окружни инспекторат (1929-1941), који је обухватао приближно исто подручје, а затим је у саставу окупиране Србије формиран Митровички округ (1941-1944).
Историја мини|десно|265п|Окрузи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1922)
Током јесени 1912. године, непосредно након ослобођења Старе Србије и успостављања нових управних власти Краљевине Србије, на подручју Северног Косова установљена су два среза: Митровички (у саставу новоствореног Новопазарског округа) и Вучитрнски (у саставу новоствореног Приштинског округа), што је озваничено привременим одлукама од 15/28. октобра 1912. године.
Начин управе у окрузима који су формирани у ослобођеним крајевима био је уређен краљевском Уредбом о уређењу ослобођених предела од 14/27. децембра 1912. године, односно краљевском Уредбом о уређењу ослобођених области од 18/31. августа 1913. године.Српске новине (LXXX/181) од 18. августа 1913. године, стр. 1-4.
Посебном одлуком Министарства унутрашњих дела од 24. августа/6. септембра 1913. године прописана је подела нових области на 11 округа и 46 срезова, уз задржавање постојећих решења по којима се Митровички срез налазио у саставу Новопазарског округа, док се Вучитрнски срез налазио у саставу Приштинског округа.Српске новине (LXXX/186) од 27. августа 1913. године, стр. 4.
Решењем од 2. децембра 1913. године, установљен је нови Звечански округ са седиштем у Косовској Митровици. У саставу тог округа била су три среза: Вучитрнски, Дренички (Лауша) и Митровички. Назив округа изабран је по српском средњовековном граду Звечану. За првог окружног начелника постављен је Ђорђе Матић, ранији начелник Призренског округа.
Према подацима из 1913. године, Звечански округ је обухватао 1810 км2, са укупно 81.643 становника, док је према стању из 1914. године на подручју округа постојало свега 11 основних школа.
Законским предлогом од 12/25. децембра 1913. године била је предвиђена подела нових крајева на 12 округа, међу којима је био и Звечански, са иста три среза (Вучитрнски, Дренички, Митровички), али Народна скупштина због избијања Првог светског рата (1914) није стигла да изгласа предложени закон, тако да су окружне власти наставиле да раде по дотадашњим привременим уредбама.
У периоду од краја 1915. године до јесени 1918. године, подручје овог округа налазило се под аустроугарском окупацијом. Непосредно након ослобођења земље, изнова су успостављене српске административне структуре, које су 1. децембра (1918) заједно са целокупним подручјем Краљевине Србије интегрисане у новопроглашену Краљевину СХС.
Према попису становништва из 1921. године, на подручју Звечанског округа живело је укупно 70.187 становника, од чега је 19.288 било православне, а 50.205 исламске вероисповести.Дефинитивни резултати пописа становништва од 31 јануара 1921 год. (Сарајево: Државна штампарија, 1932), стр. 94-97.
У саставу Краљевине СХС, Звечански округ са средиштем у Косовској Митровици наставио је да постоји све до 1922. године, када је целокупно државно подручје подељено на области. Том приликом, територија Звечанског округа укључена је у састав новоформиране Рашке области.
Каснијим укидањем области и оснивањем бановина (1929), некадашња окружна начелства трансформисана су у окружне инспекторате (чланови 20. и 22. Закона о називу и подели Краљевине на управна подручја), који су имали првенствено надзорну функцију над радом среских управа, тако да је у саставу новостворене Зетске бановине од тада постојао и Митровички окружни инспекторат (1929-1941), који је обухватао подручје бившег Звечанског округа.
Током Другог светског рата, за време окупације у периоду од 1941. до 1944. године, постојао је Митровички округ, који је формиран у саставу окупиране Србије.Уредба о административној подели земље (са уредбама о унутрашњој управи у Банату и о уређењу и управи у области Косова), Београд: Југоисток, 1942.
Уредбом Владе Републике Србије од 29. јануара 1992. године, установљен је нови Косовскомитровачки округ са седиштем у Косовској Митровици.
Види још
Историја округа Србије Административна подела Краљевине Србије Окрузи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Историја Косова и Метохије Срби на Косову и Метохији Косово (област)
Референце
Литература
Категорија:Окрузи Краљевине Србије Категорија:Окрузи и жупаније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Категорија:Историја Косова и Метохије у савременом добу Категорија:Историја Звечана