Студентска листа (СЛ) је изборна листа коју су саставили студенти у блокади за парламентарне изборе у Србији 2026. године. На изборној листи за парламентарне изборе неће се наћи сами студенти, који су се искристалисали као водећа снага протеста због пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, већ истакнуте особе које су студенти изабрали, како је наведено приликом објављивања ове идеје. Сама идеја о листи је откривена у мају 2025, након што су студенти објавили свој захтев за ванредним парламентарним изборима у Србији.
Под овим именом регистровано је прво 21. маја 2026. удружење Студентска листа, решењем Агенције за привредне регистре и то на одређено време — до 1. маја 2028. Истог дана када су расписани ванредни парламентарни избори, 9. септембра 2026, основана је група грађана Студентска листа — Студенти побеђују! (СЛ—СП), која ће наступити на расписаним ванредним изборима. Изборна листа проглашена је 15. септембра 2026. под редним бројем 3.
То је такође колоквијални назив изборних листа које су подржавали студенти у блокади током локалних избора 2025. и локалних избора 2026.
Позадина настанка
мини|десно|Блокада београдских факултета, јануар 2025. Дана 1. новембра 2024, надстрешница Железничке станице у Новом Саду се урушила, усмртивши 16 особа. То је довело до таласа протеста. Студенти који су се прикључили протестима, покренули су блокаде својих факултета, са захтевима: објаве целокупне документације о реновирању надстрешнице, кривична одговорност за особе које су учествовале у нападу на студенте ФДУ приликом изражавања протеста, одбацивање кривичне одговорности за студенте и демонстранте који су учествовали у протестима 5. новембра 2024. у Новом Саду и повећање издавања за универзитете од 20%. У априлу 2025. додат је и пети, а затим и шести захтев, а због перципираног неиспуњавања студентских захтева, 5. маја 2025. су објавили и захтев за ванредним парламентарним изборима, на којима би дошло до смене актуелне власти у Србији. лево|мини|209x209п|Студенти у блокади Радио телевизије Србије, 2025. У јавности је вођена дебата око начина на који би широка опозициона јавност била мобилисана на овим изборима, те се тада шпекулисало са предлозима о разним облицима удруживања са политичким странкама и заједничком наступу. Али је, како би се направила дистинкција од етаблираних опозиционих политичких странака, објављено да ће студенти формирати сопствену листу. Како је тада објављено саму листу неће чинити студенти, већ угледне личности који су подржали студентски протест, а које ће изабрати пленуми студената у блокади.
Систем усаглашавања кандидата свих факултета би био, по писању одређених опозиционих медија, следећи: од 8. до 14. маја 2025. студенти ће контактирати с потенцијалним кандидатима и разговарати с њима. Потом ће предати кандидатуре одговарајућим комисијама, па ће се кандидати обратити пленумима студената и одговарати на питања студената. Затим ће се дискутовати о кандидатима, да би на крају студентска изборна комисија спровела изборе кандидата. С обзиром на то да Универзитет у Београду има 31 факултет, Универзитет у Крагујевцу 13, нишки и новосадски по 14, Државни универзитет у Новом Пазару има осам департмана, а високих школа у Србији је 45. Свих пет универзитета складно својој величини би добили одговарајући број места на листи од 250 кандидата за Народну скупштину. Имена са студентске листе чувала се у тајности док се нису расписали избори.
Критеријум за састављање листе кандидата за одборнике Састав студентске листе за парламентарне изборе је непознат, али се кандидати за листу бирају према више критеријума: Кандидат мора да буде пунолетан и држављанин Републике Србије, који није лишен пословне способности; Кандидат мора да поштује програм листе; Кандидат не сме да буде студент; Кандидат никада није био члан Српске напредне странке; Кандидат није функционер неке странке опозиције Кандидат није осуђен на казну дужу од годину дана или био осуђен за дело које се гони по службеној дужности, а за које се прописује казна дужа од 3 године.
Сама тајновитост листе, доводила је до бројних текстова и анализа током 2025. и 2026, о томе ко ће представљати студентску листу. Као неко ко би могао бити на челу листе, навођен је ректор Универзитета у Београду, проф др Владан Ђокић, који ни сам није крио спремност да се нађе на таквом месту, ако то буде одлука студената. Ипак, он је уклоњен са листе после гласања студентских пленума. Осим њега, са листе су уклоњени и професор Мило Ломпар, тужитељка Јасмина Пауновић и активиста Предраг Воштинић. Део спекулација су били и новинарка Жаклина Таталовић и адвокати Зденко Томановић и Божо Прелевић. Такође је потврђено је да пленуми имају право да ставе вето на избор појединих личности. Поједини студенти су изјавили за медије почетком септембра да је листа од 250 кандидата за народне посланике спремна, те да се чека само да се распишу избори.
Постојали су разговори о томе ко може, а ко не може бити на студентској листи, што је довело и до интерних несугласица и наводног „ветирања“ одређених интелектуалаца и десних актера како би се очувао профил листе. Такође је потврђено је да пленуми имају право да ставе вето на избор појединих личности.
Од покрета ка политичкој листи мини|лево|Протест грађана на Тргу Славија, 22. децембар 2024. Студенти у блокади су у почетку протеста, нарочито до априла 2025. године изричито наглашавали да их избори, нити то ко је на на власти у земљи не занима и одбијали су директне коалиције или спајање са постојећим опозиционим странкама. Разговори са странкама у почетку су били сведени на координацију око протестних захтева и ослобађање приведених активиста. Студенти су одбијали да буду „пешадија“ било које партије, чувајући свој покрет као надстраначки народни бунт.
Како је протестни покрет добијао на снази, студенти су препознати као највећа опозициона снага у земљи. Разговори са опозицијом су се променили када су студенти донели одлуку да формирају сопствену листу за парламентарне изборе од 250 имена. Студенти су у разговоре ушли са позиције високог рејтинга у јавном мњењу. Уместо да они траже место на страначким листама, захтевали су од опозиције да се прилагоди њима. Односно, да се опозиционе странке не кандидује на наредним изборима, већ да позову своје бираче да гласају за студентску листу.
Уместо једне заједничке коалиције студената и опозиције, исход вишемесечних разговора и притисака (укључујући апеле академске заједнице и организације ПроГлас) довео је до радикалног решења у септембру 2026. године. Одређене опозиционе странке су стале иза студентске листе, одуставши од кандидатуре, а оне које су одлучиле да изађу на изборе се нису ујединиле у јединствену опозициону листу.
Оснивање и регистрација Удружење Студентска листа регистровано је 21. маја 2026. године. Према Статуту удружења, реч је о добровољном, невладином, нестраначком и непрофитном удружењу основаном на одређено време ради ширења свести код грађана о значају демократије и фер и поштених избора. Као основни циљеви наводе се: залагање за већу партиципацију младих у важним демократским процесима; праћење и анализа свих изборних процеса и референдума у Републици Србији; покретање иницијатива за поштовање закона и тражење одговорности свих оних који крше закон; умрежавање са грађанима заинтересованим за партиципацију у демократским процесима; промоција слободе говора, владавине права, поштовања Устава и закона; рад на промоцији бирачких права.
Група грађана Студентска листа — Студенти побеђују основана је 9. септембра 2026. године, пошто су расписани парламентарни избори у Србији 2026. године. Оснивачи групе грађана су: Марија Маруна (професор Архитектонског факултета у Београду), Катарина Шћепановић (професорка гимназије, представник Форума београдских гимназија), Горан Перишић (радник РБ Колубара) Станислав Милошевић (асистент на Математичком факултету у Београду), Александар Чупић (доцент Саобраћајног факултета у Београду), Миљан Салата (архитекта), Милица Јовановић (асистенткиња на ФОН-у) Сања Фриц (доцент Грађевинског факултета у Београду), Мирјана Николић (ректорка Универзитета Уметности у Београду), Радомир Саичић (професор Хемијског факултета у Београду и академик), Душан Ђурђевић (професор Факултета техничких наука у Приштини), Жељко Хубач (драматург и новинар), Маја Црногорац Ђурић (социјални радник, представник организације Предшколски круг) и Мирослав Андрић (доцент Стоматолошког факултета у Београду). Такође је потврђено да су ово личности које ће се наћи и на изборној листи.
По најави парламентарних избора, студенти у блокади су започели акцију тражења одговарајућег простора од грађана (пословног простора), где би могли да сакупљају потписе за кандидовање своје листе.
Предизборна кампања
Јавност се први пут упознала са главним начелима и тежњама студентског програма на великом скупу Славија – ти и ја, одржаном 23. маја 2026. године, док су детаљније програмске целине требале да буду представљене на трибинама широм Србије.
Први формални предизборни скуп Студентске листе одржан је у Новом Саду 10. септембра 2026. године, чиме је званично почела кампања пред ванредне парламентарне изборе. На скупу је, према проценама Архива јавних скупова, било око људи. Укључујући 14 оснивача групе грађана Студентска листа-студенти побеђују, чија су имена објављена 9.септембра, промовисано је првих 30 кандидата са студентске листе. На студентској листи су се нашли још Тихомир Станић глумац, Јово Бакић универзитетски професор, Златко Кокановић, еколошки активиста, Дејан Бодирога, бивши кошаркашки репрезентативац, Зоран Ђајић геолог. А многи су се обратили окупљенима.
Катарина Шћепановић, гиманзијска професорка, која је поручила: „Сада је тренутак за заједништво, за удруживање и солидарност грађана, јер ако се сви не пробудимо да преокренемо овај брод који тоне – немамо више никакве опције даље.“
Јово Бакић, професор Филозофског факултета је поручио: „Племенит човек не прашта зликовцу, а паметан човек не дозвољава да криминалац отме републику и влада над свима нама.“
Истог дана студент Биолошког факултета Арса Стојановић изјавио је за Инсајдер, да студентска листа још није закључана, а да ће листа са именима свих кандидата бити објављена тек приликом предаје исте Републичкој изборној комисији (РИК). Те се нада да ће то бити ипак пре 4.октобра, када је крајњи рок за предају изборне листе.
Студенти су 14. септембра предали РИК-у изборну листу са 69.000 потписа. Тога дана, на својој страници су објавили и коначну листу од 250 кандидата за народне посланике. На листи су најприсутнији људи из академске заједнице (професори, доценти и асистенти). Наведено је да листа нема лидера, а као први на листи је постављен др Илија Срдановић.
Студенти су најавили Студентски план са 11 тачака у три области, који су представили 15. септембра у Војводини, 16. септембра на истоку Србије, 17. септембра на [западу Србије, 18. септембра на југу Србије и 19.септембра у Београду и централној Србији. Како су навели, план је подељен у три целине: Србија или мафија, У знању је моћ и Србија расте са нама.
Политички програм, позиција, идеологија Још у новембру 2025. студент Вукашин Ђиновић је изјавио за портал Машина да изборни програм који ће бити представљен бирачима се налази у фази израде. Као и да се програм пише у сарадњи са стручњацима из различитих друштвених група, међу којима су пољопривредници, лекари, просветни радници, социјални радници и културни радници.