Жупанија Угоча (, , ), , била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија се сада налази у северозападној Румунији (1⁄4) и западној Украјини (3⁄4). Главни град округа био је Нађселеш (сада Виноградив, Украјина). Био је најмањи међу жупанијама историјске Мађарске.Жупанија Угоча у Католичком лексикону
Географија mini|лево|200п|Мапа жупаније Угоча из 1891. Већи део територије жупаније био је претежно равничарски. Велика равница се простирала на истоку, на левој обали реке Тисе, док се мањи планински венац, планине Нађселшш, налазио на десној обали реке. Њена најважнија река била је Тиса.
Граничила се, и била је окружена, са жупанијом Берег на северу, жупанијама Марамарош и Сатмар на истоку, затим жупанијом Сатмар на југу и жупанијама Берег и Сатмар на западу.
Историја Од свог настанка жупанија Угоча је била од управом следећих држава:
Године 1920, Тријанонским споразумом, већи део жупаније (укључујући Нађселше) постао је део новоформиране Чехословачке, док је врло мали део који је остао у Мађарској припојен Сатмарској жупанији, која је 1923. године спојена са Сатмар-Угоча-Бережском жупанијом. Јужни део, укључујући Халми (данас Халмеу), постао је део Румуније.Trianon Treaty text (енглески) Године 1938, западни део бившег чехословачког дела враћен је Мађарској Првом бечком арбитражом, који је постао део новоформиране Берег-Угочанске жупаније, пошто је Сатмарска жупанија поново створена, али убрзо 1939. године остатак је поново постао део Мађарске, јер је остатак Карпатске Русије анектиран након што је Чехословачка престала да постоји. Ови делови су додељени административним огранацима Марамароша. Године 1940, Другом бечком арбитражом, јужни део је такође враћен Мађарској, чиме је жупанија поново створена са измењеном територијом, а делови су раније били укључени у административне огранаке Марамароша. Главни град је поново постао Нађселеш.Text of the Second Vienna Award
После Другог светског рата, некадашњи чехословачки део жупаније Угоча постао је део Совјетског Савеза, Украјинске ССР, Закарпатске области. Од 1991. године, када се Совјетски Савез распао, Закарпатска област је постала део Украјине. Јужни део жупаније поново је постао део Румуније и сада је део румунског округа Сату Маре.
Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски рутенски румунски немачки Друго или непознато 1880. 65.377 22.664 (35,67%) 29.976 (47,17%) 8,183 (12,88%) 2,409 (3,79%) 314 (0,49%) 1890. 75.461 28.852 (38,23%) 32.076 (42,51%) 8.830 (11,70%) 5.447 (7,22%) 256 (0,34%) 1900. 83.316 35.702 (42,85%) 32.721 (39,27%) 9.270 (11,13%) 5.505 (6,61%) 118 (0,14%) 1910. 91.755 42.677 (46,51%) 34.415 (37,51%) 9.750 (10,63%) 4.632 (5,05%) 281 (0,31%)
+ Становништво по религији Попис Укупно гркокатолици калвинисти Јевреји римокатолици Друго или непознато 1880. 65.377 41.808 (63,95%) 10.246 (15,67%) 7.835 (11,98%) 5.394 (8,25%) 94 (0,14%) 1890. 75.461 47.651 (63,15%) 11.722 (15,53%) 9.414 (12,48%) 6.201 (8,22%) 473 (0,63%) 1900. 83.316 52.417 (62,91%) 12.928 (15,52%) 10.566 (12,68%) 7.264 (8,72%) 141 (0,17%) 1910. 91.755 57.550 (62,72%) 14.002 (15,26%) 11.850 (12,91%) 8.173 (8,91%) 180 (0,20%)
Окрузи мини|200п|Локације округа на мапи жупаније Угоча Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта ТисаниненNagyszőllős (сада Виноградив) ТисантулHalmi (сада Халмеу)
Виноградив је сада у Украјини; Халмеу је сада у Румунији.
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку