Жупанија Земплен (, , , , ) је била административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Северни део њене територије сада се налази у источној Словачкој (регија Земплин), док мањи јужни део некадашње жупаније припада Мађарској, као део новоформиране жупаније Боршод-Абауј-Земплен.Жупанија Земплен у Католичком лексикону

Географија thumb|left|200п|alt=''Мапа жупаније Земплен у Краљевини Мађарској|Мапа Земплена, 1910. Земпленска жупанија се граничила са Пољско−литванском заједницом (у неким периодима са аустријском круновом Галицијом) и мађарским жупанијама Шарош, Абауј-Торна, Боршод, Саболч и Унг. Налазила се у најисточнијем делу данашње Словачке (осим региона између Вихорлатских врхова и реке Латорице), плус појас дуж река Бодрог и Тиса у данашњој Мађарској. Реке Лаборц и Бодрог су протицале кроз жупанију. Површина жупаније је 1910. године износила 6.269 km².

Седишта У почетку је главни град, седиште, жупаније био Земплински замак (мађ. Zempléni vár,), а у 13. веку и Шарошпатак. Од касног средњег века седиште је био град Земплен, а од 1748. Шатораљаујхељ (који је данас подељен између Словачке и Мађарске потоком Ронива/Ронава. Мађарски део је на словачком познат као Ново Место под Шиатром, а словачки део је сада посебно село које се зове Ново Место).

Историја Током историје свог постојања жупанија Сатмар је мењала владаре, прво је била жупанија Краљевине Угарске (11. век — 1544), затом редом жупанија Источног угарског краљевства (1544-1570), жупанија Краљевине Угарске (1570-1621), жупанија Кнежевине Трансилваније (1621-1629), жупанија Краљевине Угарске (1629-1645), жупанија Кнежевине Трансилваније (1645-1648), жупанија Краљевине Угарске (1648-1938), жупанија Краљевине Мађарске (1938 — 1946) жупанија Републике Мађарске (1946-1949) и жупанија НР Мађарске (1949-1950).

Земпленску жупанију је основао мађарски краљ Свети Стефан током оснивања државе и организације краљевског жупанијског система, са Земпленским замком као центром, која је била летња резиденција везира Онда.

Османско царство није утицало на ово подручје, а припадало је мађарској Краљевини чак и током турске окупације.

Током револуције и рата за независност 1848–49. године, такође су се водиле битке у жупанији. Године 1918, Чехословачка војска је окупирала северни део жупаније. Након Првог светског рата, 1920. године, Тријанонским споразумом, северни део Земплен жупаније постао је део новоформиране Чехословачке. Јужна половина (укључујући већи део подељеног Шатораљаујхеља) остала је у Мађарској као Земплен жупанија.Trianon Treaty text (енглески) Након одредби Прве бечке арбитраже, додатни део је поново постао део Мађарске у новембру 1938. Тријанонске границе су враћене након Другог светског рата, а мађарска жупанија Земплен спојила се са жупанијом Абауј, већим делом жупаније Боршод-Гемер и малим делом Саболч жупаније, формирајући садашњу Боршод-Абауј-Земплен жупанију.

Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године thumb|250 px|Жупанија Земплен на мапи савремене Словачке + Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски словачки рутенски немачки Друго или непознато 1880. 275.175 119.656 (44,73%) 102.730 (38,40%) 30.207 (11,29%) 12.977 (4,85%) 1.932 (0,72%) 1890. 299.197 141.188 (47,19%) 107.477 (35,92%) 31.036 (10,37%) 15.511 (5,18%) 3.985 (1,33%) 1900. 327.993 174.107 (53,08%) 106.114 (32,35%) 34.831 (10,62%) 8.072 (2,46%) 4.869 (1,48%) 1910. 343.194 193.794 (56,47%) 92.943 (27,08%) 39.033 (11,37%) 9.749 (2,84%) 7.675 (2,24%) + Становништво по религији Попис Укупно римокатолици гркокатолици калвинисти Јевреји лутерани Друго или непознато 1880 275.175 100.091 (36,37%) 83.696 (30,42%) 53.252 (19,35%) 31.622 (11,49%) 6.416 (2,33%) 98 (0,04%) 1890 299.197 110.982 (37,09%) 92.220 (30,82%) 58.671 (19,61%) 30.491 (10,19%) 6.780 (2,27%) 53 (0,02%) 1900 327.993 123.967 (37,80%) 101.053 (30,81%) 64.457 (19,65%) 31.533 (9,61%) 6.807 (2,08%) 176 (0,05%) 1910 343.194 132.395 (38,58%) 103.118 (30,05%) 67.557 (19,68%) 33.041 (9,63%) 6.822 (1,99%) 261 (0,08%) Окрузи мини|250п|Локације округа на мапи жупаније Фејер Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта БодрогкезKirályhelmec (сада Краљовски Хлмец) ГалсечGálszécs (сада Сечовце) ХоминаHomonna (сада Хумење) МезелаборцMezőlaborc (сада Медзилаборце) НађмихаљNagymihály (сада Михаловце) ШарошпатакШарошпатак ШатораљаујхељШатораљаујхељ СеренчСеренч СинаSzinna (сада Сњина) СтропкеSztropkó (сада Стропков) ТокајТокај ВаранеVarannó (сада Вранов на Топлој)Урбани дистрикт (rendezett tanácsú város) Шатораљаујхељ

Градови Шатораљаујхељ, Шарошпатак, Токај] и Серенч су сада у Мађарској, осим малог северног дела (око четвртине) Шатораљаујхеља, североисточно од Рожњаве, који сада има ново словачко име Словенске Нове Место.

Белешке

Референце

Литература

Спољашње везе Попис из 1880. године

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Жупаније Краљевине Мађарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку