Милутин Н. Банић (29 септембар 1817. Павловац, 6 јул 1876. Смедерево) је српски свештеник и народни посланик у народној скупштини кнежевине Србије, члан Апелационе конзисторије.
Рођен је од оца Николе и мајке Радојке, 29 септембра 1817. у селу Павловцу, у округу крагујевачком.
Основну школу је похађао у селу Саранову и у Паланци. Богословију је завршио у Београду 1838. године.
Више од тридесет година служио је као свештеник, и као окружни прота смедеревски.
Биран је више пута за народног посланика у народним скупштинама. Најпознатија од њих била је Светоандрејска скупштина, где су његове беседе изазвале посебну пажњу посланика и ондашње штампе.
Кнез Михаило га је у водио у својој пратњи на путу у Цариград, након што су му уступљени градови у Србији. Том приликом, добио је од султана орден .
Прота Милутин је умро у Смедереву 6. јула 1876. године. Од свога имања, оставио је 12.000 динара смедеревској општини у добротворне сврхе.
Његовим залагањем подигнут Саборни храм Светог Ђорђа у Смедереву.
Гробница проте Банића налази се на смедеревском Старом гробљу, одмах пред цркве Успења Пресвете Богородице. Обимни епитаф на његовом надгробном споменику подсећа да је био редовни члан Апелационе конзисторије, народни посланик и члан кнежеве делегације која је путовала у Цариград 1867. године приликом преузимања градова од Турака.
Референце
Категорија:Свештеници СПЦ Категорија:Топољани