Субнеолит () је термин који археолози користе за описивање култура које су, иако у контакту са неолитским пољопривредним културама, задржале свој начин живота лова и сакупљања, усвајајући само неколико неолитских достигнућа (обично само грнчарство). Примери укључују рану културу кардијалне грнчарије (јужна Европа), културу грнчарије Питерборо (Енглеска), културу Елшан (источна Европа) и културу Хоа Бин (Индокина).

Најпознатија налазишта Субнеолит је примећен широм Скандинавије, северне и североисточне Европе у периоду 5000/4000–3200/2700. године пре нове ере, укључујући локалитете у Литванији, Финској, Пољској, и Русији. Значајнија субнеолитска налазишта укључују: Шчепанки (Пољска, 4500–2000. п. н. е.) – повезан са Зедмар културом и значајан по налазима дрвета, рибарских објеката и грнчарије. Швјантоји (Литванија, 3500–2700. п. н. е.) – значајан по налазима коштаних врхова и глава харпуна, као и допринос реконструкцији субнеолитске исхране. Река Ијоки (Финска, 3500–2900. п. н. е.) – један од најобилнијих извора кућа из каменог доба, са преко 300 кућа и других грађевина у јамама. Вајкалио, Астувансалми и Саракалио (Финска, 5100–3300. п. н. е.) – значајни по каменој уметности. Куорикикангас (Финска, 2900–2300. п. н. е.) – укључује налазе грнчарије и куће у јамама.

Референце

Литература

Свифтербантска грнчарија: анализа неолитских насеља у Свифтербанту, 5. миленијум пре нове ере Паралелна друштва каменог доба

Категорија:Неолит Категорија:Мезолит