мини|усправно|Норберт Јокл

Норберт Јокл (, Бзенец, 25. фебруара 1877 — Мали Тростанец или Росау, вјероватно мај 1942) био је аустријски албанолог јеврејског поријекла који се сматра оцем албанологије.

Биографија Рана младост Норберт Јокл је рођен у Бзенецу у Моравској (данас Чешка). Родитељи су му били Хајнрих, по занимању трговац, и Емили, дјевојачко Хас. Имао је старијег брата Вилхелма, који је преминуо у 21. години живота. Средњу школу је завршио са одличним успјехом и затим је уписао студије права на Универзитету у Бечу. Дипломирао је са одличним успјехом 23. јуна 1901. године.

Даље образовање Јокл је на крају напустио правне студије и одлучио да се посвети лингвистици. Студирао је индоевропеистику, славистику и романистику, и на крају је стекао диплому са одличним успјехом.

Крајем јесени 1903, започео је обуку у Универзитетској библиотеци у Бечу, гдје ће радити до 1938. године. Са 30 година почео је активно да проучава албански језик, лингвистичку област која у то вријеме није била широко проучавана.

Каријера Од 1913. био је приватдоцент чије је област била „индоевропска лингвистика са посебним освртом на албански, балтичке и словенске језике”. Ванредни професор је био 1923, а хофрат 1937. године. Написао је бројна дјела о албанологији и постао је познати стручњак. Палеонтолог и албанолог Ференц Нопча пуцао је у своју секретарицу и себе у априлу 1933, остављајући своје албанолошке папире Јоклу.

Након што је Адолф Хитлер дошао на власт у Њемачкој, Јоклове рукописе су почели да одбијају и више није био позиван на конференције. Након Аншлуса, отпуштен је 20. маја 1938. и забрањен му је приступ ранијем радном мјесту. Декан Филозофског факултета Виктор Кристијан је покушавао да сачува Јоклов посао, али то је било узалудно. Касније исте године Јокл је поднио захтјев (који је подржао и декан) да буде изједначен са „особама мијешане крви првог степена”, како би имао приступ библиотекама. Захтјев је одбијен.

Георг Шолта, који је касније постао професор индоевропеистике, често га је посјећивао током наредне четири године, како би унаприједио студије и одржао личну интеракцију са ментором. Према Шолти, Јокл је живио сам, аскетски, мада му је слушкиња припремала храну. Двије собе су биле пуне књига, а сво слободно вријеме је посјећивао истраживању.

Јокл је покушао да пронађе посао у иностранству, али без успјеха. Посљедња шанса му је била позиција библиотекара у Албанији са мјесечном платом од 600 франги. Албански пјесник и фрањевац Ђерђ Фишта је интервенисао писмом 23. септембра 1939. упућеним италијанском генерал-потпуковнику Албаније Фраческу Јакомонију, како би приморао Италију да интервенише код Њемачке и затражи пребацивање Јокла у Албанију. Јокл је и сам желио да емигрира у Албанију. Међутим, Фиштови напори, ни напори професора Универзитета у Падови Карла Таљавинија, ни апел министра иностраних послова Италије Галеаца Ћана упућен министру иностраних послова Њемачке, нису дали потребну дозволу да емигрира у Албанију. У једној од својих молби, тражио је и дозволу да понесе своју библиотеку, али се декан Кристијан успротивио томе, који је био веома заинтересован за Јоклова обимна збирка остане на Универзитету. Јоклова библиотека је садржала његово животно дјело и рукописне додатке Густава Мејера албанском рјечнику.

Хапшење и смрт Јокла је ухапсио Гестапо 4. марта 1942. и затим га пребацио у транзитни логор (). Георг Шолта, покушавајући да спасе свог ментора, апеловао је на његово ослобађање код СС-групенфирера Ернста Калтернбрунера у Бечу, који је био Шолтин школски друг. Међутим, Калтернбрунер је тврдио да не може спријечити Јоклову депортацију.

Постоје противрјечне информације о Јокловој смрти. Извјештава се да је 6. маја 1942. одведен у Мали Тростанец код Минска, гдје је убијен. Међутим, према другој верзији, умро је од посљедица злостављања у Росауу у Бечу.

Након Јокловог хапшења, његов бивши послодавац је покушао да осигура да његова библиотека буде предата Универзитету у случају да Јоклу не буде дозвољено да оде у Албанију. Међутим, декану је више одговарало да Јокл буде послат у логор, јер би то знатно олакшало преузимање његове збирке. Генерални директор Национална библиотека Аустрије Паул Хајгл је такође поднио захтјев за чување Јоклове збирке. Упркос томе што је Јокл завјештао своју збирку Албанији, она је конфискована 27. априла 1942. и послата у Националну библиотеку. Национална библиотека је 1946. задржала фондове уз образложење да Јокл није оставио ниједног погодног рођака. Од више од 3000 првобитних књига, сада се може препознати само око 200. Јоклово животно дјело, издање Етимолошког рјечника албанског језика Густава Мејера, са рукописним додацима, не може се пронаћи.

Постхумне почасти мини|десно|Поштанска марка Албаније из 2012. са ликом Норберта Јокла.

Сенат Универзитета у Бечу је 29. априла 1982. одлучио да упише име Норберта Јокла на почасну таблу универзитета.

Пошта Албаније одала је почаст Јоклу 2012. поштанском марком у серији у знак сјећања на стране албанологе, лингвисте који су проучавали албански језик. У серији је почаст исказана и Ерику Хампу и Холгеру Педерсену.

Библиографија

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1877. Категорија:Умрли 1942. Категорија:Бзенечани Категорија:Албанолози Категорија:Аустријанци јеврејског порекла