Гајрет је био гласило истоименог културно-просветног друштва Гајрет. Служио је најпре, али не и примарно, као простор за презентовање извештаја о раду друштва, као и за унапређивање тада важних одгојно-образовних процеса.

Излазио је, с прекидима, у Сарајеву од 1907. до 1941. године, у почетку једном месечно, 5. дана у месецу. Први број изашао је 15. августа 1907, а последњи крајем марта 1941. Наизменично је штампан ћирилицом, латиницом и на турском језику, аребицом. Уређивали су га Едхем Мулабдић, Мустај-бег Халибашић, Осман Ђикић, Мурат Сарић, Авдо Сумбул, Шукрија Куртовић, Абдурезак Хифзи Бјелевац, Хамза Хумо и Хамид Кукић. Часопис је неговао традиционалне духовне вредности Бошњака, али је био отворен и за позитивне хришћанске културне утицаје. У рпериоду од 1921. до 1941. отворено је заступао политичку идеју националног опредељивања Бошњака као Срба.

Историја Часопис „Гајрет“ основала иста бошњачка интелигенција која је углавном била окупљена и при оснивању листа Бехар. Излазио је, с прекидима, од 1907. до краја марта 1941. године. Први светски рат је прекинуо делатност друштва, а самим тим и излажење часописа као његовог органа. У периоду од 1914. до –1921. године Гајрет је био стављен ван закона и његов рад је обустављен „ради свог отвореног националног става”.-37 Прекид у излажењу, који је трајао око годину и по дана, имао је током 1923/24. године.

Од првог до трећег годишта (1907–1910) излазио је као гласило „Гајрет” друштва за потпомагање ђака муслимана на средњим и вишим школама. Од четвртог до седмог годишта (1911–1914) он је лист за друштвене послове и народно просвјећивање. После рата, 1921. године, излази као орган друштва „Гајрет” – културно-белетристички часопис. То осмо годиште је имало само три броја. Девето годиште (1922), имало је такође три броја. Часопис је излазио као орган „Гајрета”, друштва за економско и културно подизање муслимана. Године 1923. наступа пауза у излажењу од преко годину и по дана. После паузе, Гајрет наставља да излази 1924. као лист „Гајрета”, друштва за културно и економско подизање муслимана. Годиште је означено као осмо (мада је заправо било десето. Поновно девето (заправо једанаесто) годиште из 1925. и остала, све до краја 1930. године, носе исти поднаслов. Од 1931. до последњег броја излазио је као Гласник културно-просвјетног друштва “Гајрета”. Разне редакције направиле су недоследност у бројевима годишта, па је од стварног десетог годишта, које је означено бројем VIII, потребно увек додавати и која је календарска година у питању. Уредници Уредници Гајрета су били:

Едхем Мулабдић од 1. до 4. броја првог годишта (1907-1908), Мустабег Халилбашић од 5. до 12. броја првог годишта, Осман Ђикић од другог годишта (1909) до трећег броја петог годишта (1912), Авдо Сумбул од четвртог броја петог годишта до петог броја седмог годишта (мај 1914), Шукрија Куртовић осмог годишта (1921), Канцеларија Гајрета девето годиште (1922), Хамид Кукић осмо годиште (1924) до броја 20. деветог годишта (1927), Хамза Хумо од броја 21. осмог годиштеа (1927) до краја истог годишта, онда опет по трећи пут девето годиште (1928), па по други пут десето годиште (1929), једанаесто (1930) и прва три броја дванаесто годиште (1931), Хамид Кукић Од броја 4 дванаестог годишта (1931) до посљедњег броја (1941).

Разне редакције направиле су недоследност у бројевима годишта, па се од 1924. (стварно десето годиште, које је означено као осмо), увек додаје податак која је календарска година у питању.

Садржај Како је и само друштво Гајрет у основи имало културно-просветни анагажман, тако је и уредништво часописа пратило културно-просветна дешавања, дајући прилику уваженој бошњачкој интелигенцији да пише значајне текстове о одгоју и образовању и за одгој и образовање. Велики број тих интелектуалаца од друштва је примао помоћ кроз стипендије и бесплатне интернате, а они су се трудили да се одуже кроз своје текстове, као и кроз друштвено ангажовање.

Часопис је ауторима пружао могућност да се афирмишу, пе су за Гајрет писали угледни историчари, књижевници, педагози, флозофи и многи други, па је због тога обиловао различитим садржајима из савремене књижевности, исламске вјере, природних и друштвених наука. Посебно значајни су текстови о школству, одгоју и образовању Бошњака. Читаоци су подучавани свему оном што им је било потребно за опстанак и напредак, а одвраћани од свега што би им могло нашкодити. Тако су у часопису, између осталог, излазили и различити савети како одгајати децу, како се бринути о породици, које лекове користити у случају различитих болести и слични.

У часопису Гајрет велика пажња посвећивана је сеоском становништву, нарочито његовом описмењавању, како деце, тако и одраслих. Такође је промовисано школовање и учење. Поред прилога о деловању друштва Гајрет у појединим сеоским подручјима, било је и текстова као што су: „Чувајмо село“, „Рад у народу“, „Треба озбиљно почети с радом за село“, „Рад студентске омладине на селу“ и други, који говоре о начинима превладавања неписмености и борби за културни и просветни прогрес Бошњака.

Међу ауторима текстова били су неки од најзначајнијих педагога и народних просветитеља, међу којима су Хамдија Мулић, један од најбољих бошњачких педагога и Сулејман Мурсел, познати културни и педагошки радник. Уредништво Гајрета констатовало је да је активнос часописа „призната и опште позната. Он је, као гласник нашег најстаријег, најјачег и најактивнијег, друштва Гајрет, зрачио кроз више генерација и био израз и афрмација нашег културног стварања”.

Друштвени значај Часопис Гајрет имао је задатак да утиче на развој свести о важности школовања, културно-просветни прогрес Бошњака кроз отварање нових школа и праћење културних дешавања, како би се допринело еманципацији становништва. Посебна пажња посвећивала се сеоском становништву, јер је управо у сеоским срединама било много неписмених и непросвијећених људи. Значајан допринос био је и позивање верских старешина да делују на одгојно-образовном пољу.

Поред улоге у афрмацији описмењавања и школовања становништва, значајно дјеловање огледало се и у потстицању становништва на друштвени ангажман, односно укључивање у културно-просветне активности.

Референце

Литература

Категорија:Новине у Босни и Херцеговини Категорија:Бошњачки језик Категорија:Медији у Сарајеву Категорија:Историја Босне и Херцеговине